РЕЗОН Мањак инвенције, хронична бољка лоших политичара

Stalna preinacenja dobrote, lepote, zavisti, oportunizma i ostalih, neko bi rekao zanemarljivih, a ipak znacajnih zamerljivih cinjenica, dovode coveka u neku vrstu bezizlaza, okruzen, sa svih strana, ritualnim preimucstvima statistickih brojki, u redosledu cinjenicnih stanja - ravnanja bez poravnanja. Tako mu dodje kad sve prodje, bili ili ne, u zabludi, koja se moze porediti sa zaslepljenoscu iliti ne videlu, svakom vidljivo, ali ne i zaslepljenom, umisljenom odsjaju u mracnim opservacijama.

Stihovi iz "Djackog rastanka" mladjanog i rano preminulog Branka Radicevica: "Od rodjenja pa do groba, najlepse je djacko doba", po mom poimanju zivota, ne upustajuci se u bilo cije shavatanje lepote zivotnog doba, secanje moje malenkosti, u ovim jesenjim godinama zivota, cesto me vraca i na decije dane, kada smo bili zaljubljenici raznih crtanih filmova. Preko njih smo upoznavali daleke svetove u decijim mastanjima, prilagodjavanju svakom zivom bicu na planeti, pa i razgovarajuci sa njima.

Tako su deca, u crtanim filmovima mogla bez problema, medjusobno da komuniciraju, pa i sa biljkama i ostalom ovozemaljskom menazerijom. Zanoseni gledanjem takvih "crtaca" pokusavali smo, najcesce, da opstimo sa onima koji su nam bili dostupni - macama i kucama. Ali bezuspesno. Niti smo razumeli mjaukanja, niti lajanja. Ipak je postojala neka vrsta shvatanja i razumevanja kada su i mace i kuce bili srecni nasim prisustvom u izvodjenju raznih vragolija, koje su i njih uveseljavale.

Ipak, naj upecatljiviji "crtac" bio je pojavom DORE koja je umela da komunicira i sa zivotinjama koje smo gledali samo u njenim opstenjima sa njima, setnjama prasumskim predelima i nedostupnim, samo njoj, stanovnicima dzunli. Njeno zivotno opredeljenje, po scenariju stvaralaca "crtaca" bilo je, prvenstveno, spasavanje mladunaca lavova, tigrova, zalutalih nejkih ptica. Ipak, najupecatljivije nam je ostalo u secanju, druzenje sa majmunima i malim nestasnim majmuncicima. Ne znam zasto?

Pretpostavljam da je DORI bilo interesantno obostrano gestikuliranje i najprijemcivije, medjusobno, razumenje. Kad je ona govorila, majmuncici su gestikulacijama, i za nas, ne razumnim kricima, ali njoj shvatljivim, pokazivali da su shvatali DORINO opstenje. I obratno. Dorine razgovore, majmuncici su, takodje, potvrdjivali da je u potpunosti razumeju, njihovim ponovljenim kricima i gestikulacijama. Toliko nas je to odusevljavalo da smo se, po nekad, valjali od smeha, a bogami i shvatali ozbiljno

Toliko smo bili zabrinuti za buducnost, kako majmuncica tako i DORINU. Jer je dolazilo do, nekad, nerazumnih situacija, da je dolazilo i do njihovog sukoba. Ali, razmisljajuci kasnije, u godinama kada smo svremena na vreme zaboravljali na DORU i njene prijatelje, shvatali smo da je to sve bila volja scenarista i ostalih sineasta "crtaca" da nas sto vise zaintrigiraju svojom mastovitoscu, a ipak, nase ozbiljno shvatanje, takvih, na izgled, bezazlenih ali i bez izlaznih situacija.

U ovim godinama, svrsishodnog razmisljanja, u nedoumici sam da li je DORA stasala, imajuci u vidu i nasa odrastanja, u ozbiljno celjade? Svestan da je njeno odrastanje u ozbiljnu zenu, uslovljeno, zivotnom dobu rezisera, ili se i dalje druzi sa ovozemaljskom menazerijom. Prvenstveno, potomcima vragolastih majmuncica, koji su, u medjuvremenu, odrasli, a dorasli ozbiljnijim mahinacijama, koje mogu da naude, ne samo DORI vec i njenom ugledu, stecenom medju njima. Jer ni majmuni nisu sto su b ili.