Они се тобоже баве проблемима људи, а изостављају народ. Чак не умеју ни да се претварају да их интересују стварни проблеми људи. Саосећати се може и без директног увида. Али, они су остали изван људских жеља. Сами са собом.
Ограниченост не мора бити фатална, али је погубна. Лидери новосадске опозиције се утркују ко ће се јавности представити као особа с мање додира са стварношћу. Кажу читали су буџет, али, се испоставило да га не разумеју. Као ни потребе Новосађана. Уста су им пуна идеја, али у ономе што раде и говоре нема ничег смисленог, нити корисног. Кад се ствар сагледа трезвено, цео њихов ангажман је борба за еманципацију преступништва као пожељне делатности.
Кажу, град има буџет од преко 40 милијарди, а из њега ништа не финансира. То може да каже само лаик, који није кадар да схвати шта у буџету пише. И шта се дешава у реалном животу. Од 2021. до 2023. град је из свог буџета финансирао 165 пројеката. Два нова дома здравља на Адицама и Видовданском насељу. Потпуно је реконструисан и опремљен Дома здравља на Лиману. Изграђено је седам нових и проширена четири вртића. Изграђене су Музичко-балетска школа на Лиману и ОШ „Душан Радовић“ на Клиси, а гради се нова школа на Југовићеву.
Кажу, кад би ми дошли на власт градили би бициклистичке стазе. Одлична идеја. Једини недостатак њихове инвентивности је у томе што је у претходних 10 година изграђено и реконструисано, 79, а да се гради још 21 километар бициклистичких стаза. То је раздаљина од Новог Сада до Ковачице. Пошто воле здрав живот, нек лепо седну на бицкл и провере. Веле, градили бисмо улице и тротоаре. Врло оригинална, али депласирана замисао. Прошле и претпрошле године уређен је 21,1 километар пешачких стаза, и 17,6 километара улица, близу две хиљаде паркинг места. У Новим и Старим Лединцима, Сремској Каменици, Боцкама и Петровадину од 2020. до 2023. асфалтирано је 30 улица. Још 30 ће бити асфалтирано ове године. Кад је опозиција 2012. сишла с власти приградска насеља су пливала у блату. Данас скоро у свакој улици асфалт. У Боцкама се гради водовод, који им је Демократска странка обећавала пуних 16 година. Кажу градили би дечија игралишта. И то је занимљива идеја, али је тотално закаснела. И представља или чин изузетне необавештености, или ординарну демагогију, којом желе да се додворе Новосађанима. Проблем је у томе што је од 2012. до 2023. изграђено 188 дечијих игралишта и спортских терена и теретана на теритирији града.
Шта све ово значи? Чему сви ови бројеви служе? Да покажу да прича о градњи улица, бициклистичких стаза, спортских терена, школа, вртића и домова здравља, није адут на ком опозиција треба да заснива кампању. Поставља се питање, зашто не смисле нешто ново, а да се то већ не ради? Сви знамо да не могу. Како? Историја је мајка знања. Пробали су од 2008. до 2012. И шта су урадили? Украли су паре и цео један булевар. Нестало, као код Худинија. А мађионичари су избегли затвор и снабдели се врло луксузним некретнинама. У граду. И ван града. У Европској унији.
То нису сви резултати опозиционих илузиониста. Становници Руменке, у коју је од 2012. уложено више од милијарду динара, и асфалтирано 13, а пролетос се ради још осам улица, памте како им је данашња опозиција, у време док је владала Новим Садом и Војводином, уочи сваких избора обећавала канализацију и асфалт. Чим избори прођу, машине и обећане инвестиције испаре. Нестану у магли и мемли политичког заборава. До нових избора.
И тако, по старим навикама, пошто се избори проближавају, у недостатку бољих идеја, решили су да рециклирају старе обмане. Да ће се посветити потребама грађана. Да ће градити путеве, школе, болнице, вртиће, мостове. Све оно што нису кад су били на власти.
Ред је да их на основу наслеђа из прошлости подсетим шта је њихово завештање за будућност. Списак проневера које су извели је огроман. Несагледив. Епских размера. Као да им је главни саветник био Марио Пузо. Тесла Банка. Опљачкана и затворена. Развојна банка Војводине. Отета од оснивача. Потом разорена. Опљачкана. И угашена. Фонд за развој нових технологија. Осмишљен само с једним циљем. Да се из њега исисају милијарде динара и преко непостојећих погона упумпају у приватне џепове тадашње власти, садашње опозиције. Како су то успевали? Тако што су старе машине и опрема представљали као „нову технологију“, а фирме су, након што су испумпале новац, завршавале у стечају. Новац је нестајао нетрагом. Развојни фонд Војводине. Још једна машина за исисавање пара из буџета и пуњење приватних рачуна тадашње владајуће олигархије. Фонд за капитална улагања. Крунска институција која је служила само једном циљу - задовољавању преступничих амбиција екипе која се данас представља као врховни етички одбор Новог Сада. Кад се све зброји, само преко ове четири институтиције нестало је преко 40 милијарди динара. Неповратно.
Нико не може да бира своју носталгију. Али се поставља друго питање. Зашто своју опседнутост преступничком прошлошћу намећу целом граду као најстабилнију и најсветлију тачку универзума? Што би рекао Херберт Г. Велс, опозицији осим маште и инвенције недостаје минимум поштења. Људског. И политичког. Не можете грађанима нудити оно што већ имају и што други ради боље од вас и надати се успеху на изборима!
Милорад Бојовић
Аутор је стручњак за односе с јавношћу
