Одржива мода нова развојна шанса модне индустрије Србије

На тај начин, ПКС иде у корак са Европском унијом, која спроводи најобухватнију реформу текстилне индустрије до сада и одрживост поставља као један од кључних услова за приступ европском тржишту.

Идеја платформе настала је из потребе привреде да на једном месту пронађе поуздане и практичне информације о одрживом пословању. Платформа ће бити oбјављена до краја јула, a објединиће све кључне информације, водиче, алате за самопроцену, примере добре праксе и стручне садржаје који ће компанијама олакшати примену нових европских захтева.

Платформа ће бити доступна на српском и енглеском језику и, поред подршке домаћим компанијама, представљаће и место промоције српске текстилне индустрије према међународним партнерима, купцима и инвеститорима. На једном месту биће представљени домаћи и међународни партнери, развојни пројекти и активности које доприносе одрживости и већој конкурентности текстилног сектора, истиче Катарина Момчиловић Матић, виши саветник у Удружењу за индустрију текстила, одеће, коже и обуће Привредне коморе Србије.

Указује да се одећа данас производи брже него икада. Нове колекције смењују се из недеље у недељу, а милиони комада завршавају на депонијама након веома кратког периода употребе. Феномен ултра брзе моде, заснован на масовној производњи јефтине одеће, изузетно кратким производним циклусима и подстицању сталне куповине, постао је један од највећих изазова савременог текстилног сектора. Иако је потрошачима донео приступачнију моду, истовремено је довео до енормне потрошње природних ресурса, повећања емисија гасова са ефектом стаклене баште и стварања огромних количина текстилног отпада. 

„Према подацима Европске агенције за животну средину, у државама чланицама Европске уније током 2022. године настало је око 6,94 милиона тона текстилног отпада, односно приближно 16 килограма по становнику, Такав модел производње и потрошње показао се дугорочно неодрживим. Процене показују да ће глобална потрошња текстила до 2030. године порасти за чак 63 одсто – са 62 на 102 милиона тона годишње“, истиче Момчиловић Матић. Европска унија зато текстилну индустрију сврстава међу четири сектора са највећим утицајем на животну средину, заједно са производњом хране, становањем и мобилношћу. Истовремено, текстил представља трећи највећи извор притиска на коришћење воде и земљишта и пети по потрошњи примарних сировина и емисијама гасова са ефектом стаклене баште.

Подсећа да Европска унија кроз Европски зелени договор и Стратегију за одрживи и циркуларни текстил уводи потпуно нова правила пословања. Уредба о екодизајну одрживих производа (ESPR), Дигитални пасош производа (DPP), проширена одговорност произвођача (EPR), одрживо извештавање и друге мере постају нови стандард пословања за компаније које желе да послују на тржишту Европске уније.

„За српске произвођаче одрживост више није питање будућности нити додатна вредност производа – она постаје услов за приступ тржишту Европске уније. Купци све више траже информације о пореклу сировина, угљеничном отиску производа, могућностима рециклаже и усклађености са европским стандардима, због чега је правовремена припрема компанија од пресудног значаја“, каже Момчиловић Матић. 

Привредна комора Србије последњих година, у сарадњи са SIPPO програмом, развија програме подршке компанијама кроз стручне едукације, радионице и практичне алате, а развој платформе Одрживи текстил (Sustainable Textile Serbia) представља круну тих активности.

 „Наш циљ није само да компаније упознамо са новим правилима, већ да им помогнемо да их успешно примене. Одржива трансформација није више избор, већ развојна прилика и један од кључних предуслова за дугорочну конкурентност српске текстилне индустрије“, поручује представница ПКС.