ХОЋЕМО ЛИ ОВЕ ГОДИНЕ ИМАТИ ДОВОЉНО ХЛЕБНОГ БРАШНА: Сертификованог семена било тек на 350.000 хектара, а ово су процене "Жита Србије"
У овој сетви пшенице сертификованог семена је било за свега 350.000 хектара, што је далеко мање него што нам треба јер жита сејемо на најмање 600.000 хектара.
Недовољно декларисаног семена на тржишту понавља се сваке године и представља уобичајену слику у производњи домаће пшенице.
Добар део наше пшенице зато заврши као сточна храна и, уз неразврставање пшенице по квалитету, представља слабост у производњу хлебног зрна.
Још пшеницу не разврставамо по квалитету јер немају сви откупљивачи услов за то - пријемни кош и опрему за брзо мерење квалитета (директор „Житоуније” Здравко Шајатовић)
Сваке године између 300.000 и 400.000 тона пшенице, или око десет посто укупне годишње производње, заврши као сточна храна, пошто коришћење недекларисаног семена, уз климатске промене, умањује квалитет и принос.
Процене „Жита Србије” кажу да ћемо пшенице ове јесени имати посејане на 620.000 хектара, што значи да ће на око 270.000 хектара заузети семе настало у индивидуалној производњи земљорадника, чији је квалитет непоуздан. Тако ће опет добар део наше пшенице и у жетви 2026. године завршити у сточној храни.
Стручњак за пшеницу проф. др Малешевић истиче за Дневник да је Србија била препознавана на међународном тржишту по високом квалитету пшенице. - Нажалост, изостанак подстицаја за гајење квалитетнијих сорти и недостатак контроле квалитета зрна при откупу и складиштењу је довело до потискивања сорти бољег квалитета. Због пада технолошког квалитета зрна, услед велике заступљености сорти ниског генетског потенцијала за квалитет, као и због претеране употребе недекларисаног семена, квалитет меркантилне пшенице је знатно опао.
Италија најбољи купац
Извоз пшенице добро је кренуо после жетве јер смо у Италију у протекла четири месеца продали више од 200.000 тона. То је више од половине укупног извоза од почетка нове економске године у пољопривреди од 1. јула до краја октобра - изјавио је Шајатовић. - Италија је наш традициолани купац, али је сада постала и значајан јер је стао извоз за Констанцу.
По речима Шајатовића, за четири месеца, од јула до октобра, извезли смо око 410.000 тона пшенице, што је добар извозни резултат уколико се пореде подаци из ранијих година. - Свакога месеца продамо по 100.000 тона жита и ако се те количине наставе и наредних месеци, до нове жетве требало би да будемо задовољни.
Директор „Житоуније” Здравко Шајатовић напомиње да у извоз иде сва наша пшеница, и она са 12 и 13 посто процената протеина, али да се тражи и жито са 11,5 и 10 процената протеина, које иде у прехрамбену индстрију за производњу кекса.
- Добар део домаће пшенице се продаје и као сточна храна, између 300.000 и 400.000 тона - казао је Шајатовић. - Код нас се још пшеница не разврстава по квалитету јер немају сви откупљивачи услов за то - пријемни кош, силоску ћелију за предвиђени ниво квалитета и опрему за брзо мерење квалитета. Земљорадничке задруге немају услова да жито разврставају по квалитету, а већина земљорадника жито после жетве носи у задруге на чување - наводи Шајатовић и наводи да пшеницу по квалитету разврставају само у великим силосима.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.
