МУКА ЗА РАТАРЕ КОЈИ СЕЈУ ОВУ ЖИТАРИЦУ Поново сее гледа у небо када ће киша, несташица је ових сорти ПОГЛЕДАЈТЕ ДЕТАЉАН СПИСАК
Октобар је месец када се сеје пшеница, али се ратарима не жури. Суша је главни разлог зашто се сетва одлаже, пошто кише није било дужи период. Падавине од прошле седмице нису покупиле ни прашину са поља у већем делу Аутономне покрајине Војводине.
Без обзира на суву климу, пшенице ће бити на нашим ораницама не само зато зато што је хлебно зрно први приход пољопривредницима у економској години већ и зато што озиме културе због климатских промена боље успевају у односу на друге.
Лане је пшеница заузела 615.000 хектара, просечан принос је био 5,9 тона по хектару
У овој жетви приноси пшенице били су добри упркос сушном и топлом периоду у којем је хлебно зрно сазревало, зато ће бити посејано ако не више онда бар као прошле сетве.
Директорка Жита Србије Сунчица Савовић рекла је за Дневник да се очекује да ћемо пшенице имати посејане најмање за 15 до 20 одсто више него у лањској сетви.
- По подацима Жита Србије, лане је заузела 615.000 хектара, просечан принос је био 5,9 тона по хектару, а квалитет и род су били бољи него прошле жетве - казала је директорка Савовић.
Сви пољопривредници ни ове као и ранијих година неће сејати само сертификовано семе већ ће на њивама бити и једне и оне друге пшенице настале у сопственој производњи земљорадника.
15–20 одсто биће посејано више пшенице него прошле сетве
Додуше, сертификованог семена нема довољно на тржишту. Др Владимир Аћин са Инстута за ратарство и повртарство Нови Сад казао је да ће га бити за свега 350.000 хектара пшенице.
- Потражња диктира понуду па је то разлог зашто декларисаног семена нема да покрије целокупну сетву пшенице - казао је Аћин.
350.000 хектара пшенице може бити посејано декларисаним семеном
Ратар Младен Михајлов из Каћа у околини Новог Сада сејаће пшеницу крајем октобра јер се показало да каснија сетва доноси бољи принос у односу на ранију. Рекао је да не зна нити га интересује колико ће га коштати сетва, јер уколико би трошкове за репроматеријал ставио на пипир не би сејао ни жито ни друге ратарске културе због ниских цена примарних пољопривредних култура и скупог ђубрива.
- У Каћу и околини пало је недавно свега две-три литре кише, што није довољно после дугог сушног периода да влага покупи ни површински слој земље - казао је Михајлов.
Цена 160.000 динара по хектару
Пољопривредник Радослав Адамовића из Инђије израчунао је да ће сетва коштати по јутру око 91.000 динара односно око 160.000 динара по хектару .
У те трошкове, казао је, урачунат је и издатак за аренду од 30.000 динара.
- Сетва може да буде јефтинија за 12.000 до 13.000 динара по хектару уколико ратари буду добили подстицај од државе за декларисано семе. Највише пара земљорадницима ће требати за вештачко ђубриво, чија је цена тренутно отишла нагоре за око15 одсто - казао је Адамовић.
Он ће обавити предсетвену припрему и применити агротехнику у потпуности, али неће користити сертификованог семе на свим површинама на којима је планирао пшеницу, јер не зна да ли ће и ове године држава давати подстицај од 17.000 динара по хектару за сетву сертификовнаог семена. Искуство му је показало да нема разлике у приносима између сертификованог семена и оног којег он произведе.
И земљорадник из Суботице Маринко Кујунџић неће сејати на свим њивама сертификовано семе. Урадиће редуковану обраду ораница јер због сувих ораница на суботичким њивама се не може орати.
- Сваке јесени сејем пшеницу па ће тако бити и ове. Али ћу са сетвом кренути крајем месеца а до тада гајити наду да ће киша ипак стићи - казао је Кујунџић.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.