Избор патријарха се спроводи најкасније за три месеца од дана када је престо патријарха упражњен.
Правило је да изборној седници Светог архијерејског сабора присуствују најмање две трећине архијереја, а њом председава најстарији епископ по рукоположењу или хиротонији.
У овом случају могао би то бити владика Лаврентије који је настарији епископ по хиротонији.
Када је 15. новембра 2009. године преминуо патријарх Павле, 44. поглавар Српске православне цркве, кога је на трону наследио архиепископ пећки, митрополит београдско-карловацки Иринеј, најстарији епископ био је Владика Амфилохије, који је преминуо 30 октобра.
Архијереји у случају спречености да учествују у избору, могу да именују заменике којима препуштају право гласања за избор поглавара СПЦ.
Кандидати за патријарха могу бити сви активни епархијски архијереји који најмање пет година управљају епархијама.
Правило је да се патријарх бира под сводовима храма, а сваком изборном кругу претходи молитва призива Светог Духа.
У садашњим условима, тај храм је патријаршијска капела Светог Симеона Мироточивог, повезана са салом у којој заседа Сабор.
Патријарх се бира тајним гласањем.
За избор патријарха бирају се тројица архијереја који добију више од половине гласова чланова изборног Сабора.
Гласање се понавља све до тренутка док се не изаберу тројица кандидата са потребним бројем гласова.
Када се бирао наследник патријарха Павла, међу тројицом владика са натполовичним бројем гласова били су митрополит-црногорско приморски Амфилохије, Иринеј бачки и Иринеј нишки.
Имена тројице владика стављају се свако у посебну коверту.
Она се потом запечати и ставља у Јеванђеље које се односи у олтар храма.
Претходно изабран духовник - неко од угледних монаха, који ће када председавајућу Изборног Савета позове да, а након молитве призива Духа Светог, да избор буде по вољи Божјој, извлачи из Јеванђеља једну од три запечаћење коверте.
Коверту предаје председавајућем Изборног Сабора који отвара коверту и саопштава име новог патријарха српског - овај пута 46. по реду.
Гласним изговарањем имена новоизабраног патријарха председавајући потом закључује изборну седницу.
Према речима доктора Јована Јањића, професора и биографа патријарха Павла, то је такозвани апостолски начин избора српског патријарха што је установљено изменама Устава СПЦ 1967. у времену комунизма, да би се спречило нецрквено уплитање у избор црквеног поглавара.
Други дан, како подсећа професор Јањић следи увођење у трон у Саборној цркви.
Сутрадан по избору на свецаној Светој архијерејској литургији патријарх се устоличава у трон, након тога, новоизабрани патријарх ступа у права и дужности врховног поглавара и старешине СПЦ.
Према традицији, увођење у трон Светог Саве обавља се на литургији у Саборној цркви Светог архангела Михајла, дан после избора, а накнадно и без временских ограничења у Пећкој патријаршији, која је древно седиште српских патријарха.
