Она представља римску музу из Балзаковог романа „Сјај и беда куртизана“, а како у рукама држи две наге познате историјске личности, котроверзе су настале приликом њеног постављања пре четврт века.
У Констанц годишње дође око милион посетилаца, којима је свакако најинтригантнија прича о тој куртизани. Њена статуа се на лучком водомеру уздиже девет метара и тежи 18 тона. За постамент, дело Петера Ленка, послужио је торањ, где се водостај мери редовно још од 1816. На кружном постољу изнад Империје окреће се свака четири минута, надгледајући луку, из које редовно саобраћају путнички бродови за Брегенц (Аустрија), Шафтхаузен (Швајцарска) и друге вароши на обали језера. За седам евра из луке се бродићем може кренути на крстарење од 45 минута језером.
Статуа куртизане подигнута је 1993, а у неку руку пандан је њујоршком Кипу слободе. Боденско језеро је, иначе, треће по величини у Европи и простире се на 536 километара, без икаквих видљивих обележја државних граница. Живот овде и функционише без граница, а из језера коме је главна жила куцавица река Рајна, пијаћом водом се издашно снабдева око 4,5 милона људи.
Подизање статуе разголићене Империје, на улазу у луку, као сећање на сабор поглавара Католичке цркве у Констанцу одржан између 1414. и 1418, пратиле су контроверзе. Но, и поред силних протеста, њено постављање није се могло спречити, јер је на поседу приватне компаније.
Није се свима допало, посебно у круговима свештенства, што на својим рукама Империја држи двојицу голих мушкараца, који представљају папу Мартина Петог (1368–1431) и цара Светог римског царства Сигисмунда (1368–1437). На Империјиним рукама цар и папа имају само своје круне. Ипак, није посве јасно да ли су фигуре цара и папе оних који су били на власти у време када је одржан сабор у Констанцу, који су сазвали цар Сигисмунд Луксембуршки и протупапа Иван XVIII, с циљем решавања избора папе и других тада актуелних питања. Тад су због раскола у Католичкој цркви столовале три папе: Гргур XII и два протупапе Иван XVIII и Бенедедик XIII.
Зна се да је сексепилна Империја била у Констанцу током сабора, где је повремено боравило и до 30.000 људи, свештеника и принчева са својом пратњом, трговаца, занатлија и угоститеља, те се тад овде сјатило више од 700 проститутки, а отмене су имале и изнајмљене куће. Како било да било, тек, статуа Империје поста туристичка атракција.
Осим њене статуе, у луци се уздиже и обелиск-споменик грофу Фердинанду Цепелину, изумитељу познатих летелица које су небом почеле крстарити почетком прошлог века.
Констанц је историјски град на чувеном језеру, са романтичним духом, архитектуром и споменицима. Српску историју дотиче јер је овде на докторским студијама боравио др Зоран Ђинђић. Меморијална спомен-плоча која је њему посвећена откривена је 20. марта 2013. на репрезентативном Зештрасе (Језерском кеју), код Јахтинг клуба. Додуше, није убијени српски премијер баш ту живео, али је знамење добио на репрезентативнијем месту од оближње Алпен штрасе, која ту излази на Језерски кеј, где је у здању на броју 4 обитавао. На Алпску улицу упућује путоказ, а кућа је око 300 метара даље, сокаком узбрдо.
„У знак сећања на др Зорана Ђинђића, српског државника и реформатора, 1952–2003. Од 1978. до 1979. је у Алпенстр. 4 писао своју докторску дисертацију из филозофије. Након дуге опозиционе борбе је 2001. изабран за првог српског демократског премијера. Убијен је 12. марта 2003. у Београду. Резултати његовог деловања ће остати незаборављени, као и његове заслуге за немачко-српске односе. Нама, грађанима Констанца, остаће заувек у најлепшем сећању”, записано је на плочи, уз потпис: Универзитет Констанца, Градска управа, Крстајић, Савановић и Начевски.
Констанц је одувек тежио да се нађе међу великим универзитетима и мада постоји тек више од пола века, овдашњи професори су га чак назвали Малим Харвардом, али уз неизбежан осмех, свесни да се не могу тек тако мерити са далеко угледнијима.
Текст и фото: Милорад Митровић
