"Системи оба логора су били зли, врло окрутни, садистички. Нацисти и усташе брутално су истребљивали људе, потискујући било какав морални кодекс. У њима није било ни трунке обичне људске саосећајности. Ни милости није било. Био сам изненађен колико су слицни, али и колико се разликују", рекао је Грајф у интервуу за "Новости".
Према његовим речима, разлика измеду Аушвица и Јасеновца била је у томе што су усташе уживале у убијању својих жртава, док су Немци користили гасне коморе, убијали су их стерилно, нису желели да им жртве буду пред оцима.
"Усташе су, међутим, уживале да виде нечију патњу, нечији последњи уздах. Уживали су у убијању. Обожавали су смрт", рекао је Грајф.
У својој сутдији, првој компаративној анализи Јасеновца и Аушвица у светској историографији, на око седам стотина страна Грајф је описао педесет седам усташких метода убијања и мучења људи.
"Уз поклич ''За дом спремни'', усташе су своје жртве, пре свих Србе, давиле у Сави, тровале цијанидом, топиле у сапун, убијале чекићем, маљем, вешале их, цупале им гркљане, одсецале тестисе, вадиле им делове утробе, убијале труднице струјом... Дечје главе разбијали су о зидове. За све ове методе свирепог убијања које су примењивале усташе у Јасеновцу постоје докази", навео је Грајф.
Оценио је да су усташе очгледно желеле да надмаше злоцине Немаца, и у Јасеновцу су у томе и успеле, али, како је истакао, врхунац усташких злодела су концентрациони логори за децу, које ниједан немачки логор није имао.
"Логори у којима су деца изгладњивана до смрти типичан су усташки изум, који потврдује најмонструознији, непоновљив злоцин", истакао је израелски историчар Гидеон Грајф.
