Срђан је омашком проглашен мртвим само зато што је имао исто име и презиме као други пацијент који је заиста преминуо у нишком Универзитетском клиничком центру. Вест о његовој наводној смрти стигла је јуче у село, па је Срђанова родбина организовала сахрану.
Убрзо је породици јављено да је посреди грешка односно да се ради о замени идентитета, те да се Срђан успешно опоравља од повреда због којих је завршио на болничком лечењу.
Жика Денчић, при комшија породице Стојиљковић објашњава да се Срђан озбиљно повредио на Бадњи дан, те да је због тога најпре пребачен у лесковачку а одатле у нишку болницу.
Тог 6. јануара око два поподне отишао сам до сеоске продавнице да купим хлеб. Тамо сам видео Срђана који је такође дошао да купи намирнице, али је остао мало дуже да попије пиво. Када сам завршио набавку позвао сам га да заједно кренемо кући, али је он казао да ће остати у радњи да заврши пиће, прича за Телеграф Денчић.
Жика је увече чуо да му се комшија повредио те је одмах отишао његовој кући.
Срђан живи сам са мајком откако му се сестра удала па сам одмах отишао до њих да видим да ли им је потребна некаква помоћ. Затекао сам га у кревету, чуо сам да је око шест сати увече пао и ударио главом у бетон. Лоше је изгледао, крварио је у пределу потиљка, очи су му биле модре и натечене, није ме препознао нити је био у стању да разговара. Дошла је Хитна помоћ, отерали су га у болницу у Лесковац а одатле у Ниш. Наводно му је пукла лобања па је била потребна операција, описује Денчић несвакидашњу ситуацију којој је сведочио.
Каже да је јуче стигла вест да је Срђан преминуо.
Његова породица је купила погребну опрему и прасе да угости људе какав је и ред. Међутим, врло брзо стигла је вест да је у питању грешка, да је у ствари умро неки младић из Крушевца који се исто зове, само је три године млађи од нашег Срђана. Породица је вратила погребну опрему, јесу били у шоку, али најважније је да је Срђан жив и да се опоравља, прича овај мештанин Тогочевца.
Село је на крају овај бизаран догађај, који је почео као велика жалост, претворио у весеље.
Дневник/Телеграф
