Србија је 2012. године изабрана за пуноправног члана ENQA, а 2017. године стављена „под праћење“, и дат нам је рок од две године за исправљање недостатке.
"НАТ је у октобру, прошле године, имао спољашњу проверу од четворочлане комисије рецензената ENQA и уверени смо да је НАТ том приликом добро представио своје досадашње резултате. У протеклих годину и по дана урађено је много на формирању нове методологије за акредитацију и спољашњу проверу квалитета", навела је Кочовић за Танјуг.
Истиче да су промењени правилници и стандарди да би се отклониле примедбе због којих је бивши КАПК стављен у статус члана под надгледањем.
Кључна промена која је урађена је назависност петочланих рецензентских комисија (три професора, стручњак из праксе и студент) у формирању мишљења да ли нека високошколска установа или студијски програм треба да се акредитује или не.
"Приликом доношења одлуке Комисија за акредитацију не би требало да промени мишљење рецензената осим ако је у питању кршење закона. Ми до сада нисмо имали такве случајеве", навела је она.
Додаје да је НАТ уложио велике напоре да постане пуноправни члан Асоцијације агенција за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању ENQA, како би у потпуности интегрисали систем високог образовања у Србији са системом у европском простору, а поштујући прописане стандарде од стране ENQA.
Поједини медији пренели су да су проф. Неда Бокан, бивша председница КАПК, и чланица те Комисије проф. Верка Јовановић прекршиле етички кодекс и омогућиле да Јовановићева, иако запослена на једном приватном универзитету, буде известилац у процесу акредитације тог универзитета, а затим и предложи чланове рецензентске комисије за исти универзитет.
Кочовић каже да је затражила "писана изјашњења" две професорке о конкретном предмету "како би се утврдиле чињенице", а тек након тога "поступаће се у складу са прописима".
