Наиме, четири случаја озбиљног оштећења функције јетре који су за последицу имали трансплантацију јетре, као и још четири случаја оштећења функције јетре, пријављени су код пацијенткиња лечених леком Esmya.
Овај лек користи се за лечење умерених до тешких симптома фиброидних, неканцерогених тумора материце (миома). Лек Esmya намењен је лечењу одраслих жена (старије од 18 година) пре него што уђу у менопаузу, а код којих је потребно оперисати миоме. Код неких жена фиброидни тумори материце могу да изазову обилна менструална крварења, бол у карлици (нелагодност у стомаку) и могу стварати притисак на друге органе. Доказано је да је овај лек ефикасан у редукцији крварења и анемије повезаних са овим стањем, као и у смањењу величине фиброида.
Овај лек делује тако што модификује активност прогестерона, природног хормона који се ствара у телу. Лек Esmya може се користити најдуже три месеца, за смањење величине фиброидних тумора, за заустављање или смањење крварења и за повећање броја црвених крвних зрнаца, пре операције. Процењено је да је до сада приближно 765.000 пацијенткиња лечено овим леком.
Иако узрочно-последична веза остаје неразјашњена, због извештаја о оштећењу функције јетре код пацијенткиња које су узимале овај лек, биће уведене мере, како би се смањио ризик од оштећења јетре, кажу у Агенцији за лекове и медицинска средства Србије.
Тако лек Esmya треба примењивати само код жена које нису кандидаткиње за операцију (остаје индикован за један терапијски циклус у трајању до три месеца преоперативног лечења умерених до тешких симптома фиброида материце код одраслих жена у репродуктивном периоду). Потребно је испитати функцију јетре пре започињања сваког терапијског циклуса, једном месечно током прва два терапијска циклуса, а потом уколико је клинички индиковано. Проверу функције јетре је потребно спровести и две до четири недеље након прекида терапије, кажу у АЛИМС-у.
Терапија леком Esmya не сме се започети уколико су вредности аланин трансаминазе (АЛТ) или аспартат- аминотрансферазе (АСТ) увећане за више од два пута у односу на горњу физиолошку границу. Треба је обуставити код пацијенткиња код којих су нивои АЛТ или АСТ више од три пута изнад горње физиолошке границе. Пацијенткиње треба одмах подвргнути испитивањима која укључују тестове функције јетре. Налаже се и да се уведу картице за пацијенткиње које ће их информисати о потреби праћења функције јетре и контактирања лекара уколико дође до развоја симптома оштећења јетре. Додатно, примена лека у више од једног терапијског циклуса ограничена је само на жене које нису подобне за операцију.
И. В.
