Један од таквих скупова, али с извесношћу да ће у скоријој будућности и поред недостатка закона, допринети побољшању положаја особа са инвалидитетом, којих је у Војводини 7.000, а у Новом Саду 1800, био је јучерашњи округли сто на тему „Специфичности предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом“, у организацији Покрајинског секретаријата за привреду и туризам.
Учесници скупа, представници предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом која послују на територији АП Војводине, фирми које запошљавају суграђане са инвалидитетом, говорили су о изазовима и о тешкоћама са којима се срећу у пракси. Сусрет је уприличен да би се предложиле мере за унапређење пословног амбијента особа са инвалидитетом, које би уједно допринеле и бољој препознатљивости ових предузећа на тржишту, као и транспарентнијој, чвршћој и кориснијој сарадњи предузећа и Покрајинског секретаријата за привреду и туризам.
Конкурс до 7. децембра
Помоћник покрајинског секретара за привреду и туризам Бранислав Бандић изнео је да је овај секретаријат расписао јавни конкурс за приватна предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом за набавку машина, опреме, адаптацију пословног простора. Конкурс траје до 7. децембра. За ове намене одвојен је новац од 12.500.000 динара, са учешћем предузећа од 50 одсто вредности добара или услуге. За куповину опреме за заштиту на раду секретаријат је овегодине за два предузећа издвојио 6.888.000 динара. За подршку Кластера социјалног предузетништва издвојено је 20 милиона динара.
Сијасет је примера друштвено неодговорног понашања, а један од показатеља је и податак, који је изнела представница Уније послодаваца Војводине Миљана Стојшић Стојановска, да неки послодавци рађе плаћају пенале него да запосле особе са инвалидитетом. Такве фирме годишње плаћају седам милиона динара аконто пенала, а најчешћи одговор послодавца на питање зашто не поштује законску обавезу је – Нисам успео да нађем одговарајућег радника за потребе посла. Да је ово најчешће само изговор поврдили су и неки од учесника скупа. Стојановска је изнела и важну информацију да је њена организаија спремна да организује својеврсну обуку за припрему младих за улаза у свет рада, не правећи, при том, разлику између особа са инвалидитетом и оних који то нису. Велики је јаз између образовања и запошљавања - често ваља научити како се представити, руковати, опходити... Едукација обе циљне групе и послодаваца и оних који се запошљавају је преко потребна.
Синиша Тешић, представник Кластер социјаног предузетништва Војводине, каже да је у Војводини релативно добра запосленост особа са инвалидитетом, али да велику невољу представља недостатак едукације стручних лица за рад са особама са инваидитетом. Тешић је додао да особе са инвалидитетом најчешће раде тешке и мање плаћене послове и да би било врло добро да се ти људи оспособе за нова, сада тражена занимања.
Нина Барановски из предузећа Гепард Вис, изнела је пример из свог колектива који потврђује колико је едукација околине у којој особа са инвалидитетом ради, важна. Наиме, она, која познаје знаковни језик, тумач је за тридесетак особа оштећеног слуха у овом предузећу, те се свакодневно сусреће с предрасудама, које указују на потребу подизања свести околине. Ваља усвојити да су особе са инвалидитетом радно способни људи, да колеге и нарочито шефови морају да науче с њима да се опходе (на пример схвате да људи оштећеног слуха могу да читају с усана) а, не да их доживљавау као помоћне раднике. С дртуге сране, особе са инваидитетом су често неравноправне, јер нису спремни за преузимање одговорности.
Заменик покрајинског секретара за привреду и туризам мр Павле Почуч напоменуо је да је јачање партнерства јавног, приватног и невладиног сектора нужна када је запошљавање особа са инвалидитетом у питању. У исто време, сматра Почуч, важна је и видљивост позитивних примера и сарадња с медијима не би ли се свест људи што пре почела мењати, а особе са инвалидитетом постале и у стварности равноправни чланови заједнице.
Б. Опрановић
