Због великих уштеда времена и новца истраживања показују да стално расте број грађана Србије који купује и наручују робу „онлајн“, а подаци Управе царина говоре да је од увођења „Пеј пала“, сервиса за плаћање путем интернета, број пошиљака из иностранства из године у годину све већи.
У новосадску Пошту царињења, надлежну за Војводину (сем Панчева), највећи број пошиљака, чија вредност углавном не прелази 50 евра, стиже из Кине и САД. У тим пошиљкама је најчешће техничка роба, пре свега мобилни телефони и различити резервни делови за телефоне и компјутере, али и гардероба како за људе, тако и за њихове кућне љубимце, обућа, накит, козметика, секси опрема и помагала, новогодишњи украси, часописи, књиге и друге ствари.
Сви производи купљени на интернету на неком од сајтова купцу стижу поштом у виду поштанске пошиљке. За пошиљке чија је садржина роба купљена путем интернета, а чија је вредност већа од 50 евра, плаћају се и царина и ПДВ, док пошиљке чија је вредност до 50 евра подлежу само наплати ПДВ-а, у износу од 20 процената. Сва роба која се наручује ‘’онлајн‘,‘ царини се по јединственој царинској стопи од 10 одсто на утврђену царинску основицу.
“Када пошиљка упућена некоме у Војводини, стигне до Приморске улице 5 а, поред Најлон пијаце, где је смештена Пошта царињења Нови Сад, најпре је визуелно прегледају наше искусне колеге и упишу у поштанско-царинску пријаву”, каже за „Дневник“ Надежда Граховац, шеф ове царинске испоставе и додаје да се потом се пакет отвара пред комисијом која се састоји од два поштанска и једног царинског службеника, који у том тренутку изврши процену, да ли роба подлеже наплати царинских дажбина.
“Уколико је то случај, цариник изврши обрачун, а затим радник поште затвара пакет и дистрибуира га даље кориснику на адресу, заједно с поштанско-царинском декларацијом и рачуном који евентуално треба платити. Контроли, односно отварању пакета, може да присуствује и прималац пошиљке, или за то опуномоћена особа, објашњава наша саговорница”, појашњава Надежда Граховац.
Она додаје, да се дешава и да странка која је примила пакет сматра, да је царина превелика или да уопште није требало да буде наплаћена и да у том случају може да напише писмени приговор, који се прилепи на пакет и враћа на поновни преглед и проверу.
Граховац истиче да је све је мање пошиљака које физичка лица шаљу физиким лицима, односно, све је мање „рођачких“ пошиљака са поклонима из иностранства.
“Куповина преко интернета је у експанзији, али ту има и доста проблема. Основни проблем је недовољна информисаност интернет купаца. Људи који на тај начин купују робу на различитим акцијама и снижењима, не захтевају од продавца пратећу фактуру, на основу које се лако може установити њена вредност.
У таквим ситуацијама царинска вредност се утврђује другим методама, попут упоређивања вредности сличне или истоветне робе на тим истим сајтовима, на којима је у међувремену попуст можда већ прошао и цена робе може бити знатно виша, а самим тим и основица за обрачун. Из праксе могу да кажем, да робу купљену преко Амазона и Асоса увек прати фактура, док Алиекспреш апсолутно нема ту навику”, каже за наш лист Граховац.
„Постоје, наравно, строга правила о томе која роба се не може слати путем поште. То су пре свега оружје, лекови, биљке, животиње....Често у пакетима проналазимо мање количине различитих опијата, „камагре“ или неких других препарата за потенцију, што онда задржавамо, доносимо решење о одузимању и предајемо даље надлежним службама”, објашњава наша саговорница.
“Колеге које дуже раде сигурно би могли да вам испричају много анегдота на ту и сличне теме, али се сви сигурно сећају семена халуциногених печурака, или екстазија са цртаним јунацима „минионсима“. У нашу царинарницу сваког месеца стигне око 1.000 пакета и преко 50.000 малих пошиљака, тако да наш оперативац у току радног дана мора да прегледа око 300 пакета и пошиљака, што је отприлике једна у минуту, јер је прилив заиста огроман”, каже шеф царинске испоставе у Новом Саду Надежда Граховац и додаје да су од почетка године дажбине наплаћене за готово 77.000 пошиљака, што је готово 14% више него лане и да се на тај начин у државни буџет слило готово 46 милиона динара.
Увозне дажбине на пошиљке које грађани примају из иностранства у поштанском саобраћају, а чија вредност не прелази 3.000 евра, обрачунавају се применом јединствене царинске стопе у висини од десет одсто, а на оцарињену вредност обрачунава се припадајућа стопа ПДВ – а. Важно је нагласити, да се за поштанске пошиљке које подлежу наплати увозних дажбина, царинска основица увећава за трошкове транспорта и поштарине.
Дакле, Царина наплаћује царинске дажбине (уколико их има), ПДВ и акцизе, а све остало нису таксе које грађанима наплаћује царинска служба (лежарина за пошиљке, поштанске провизије на уплату, подношење на царински преглед...).
Д. Николић
