Како је саопштено, она је на конференцији "Медијске слободе и ауторска права", нагласила да полиција поступа по свим пријавама, а да је на тужилаштву и судовима да у складу са законом установе да ли постоје елементи неког кривичног дела, прекршаја или се случај мора решити приватном тужбом.
"Сви заједно морамо радити на унапређењу медијске ситуације, као и безбедности новинара у Србији, јер су напади на новинаре недопустиви", рекла је Поповић Ивковић.
Она се осврнула и на случај паљења куће Милана Јовановића, као најдрастичнији пример напада у прошлој години, напомињући да је полиција у релативно кратком року пронашла и ухапсила осумњичене извршиоце и организатора.
Прошле недеље, због сумњи да су умешани у овај случај ухапшени су и један полицијски службеник и председник општине Гроцка Драгољуб Симоновић“, подсетила је Поповић Ивковић.
Позивајући се на податке НУНС, она је "дошла до закључка" да је безбедност новинара у Србији "далеко повољнија него рецимо у периоду од 2008. до 2012. године".
Како је напоменула, "притисци не представљају била какво кривично дело, те их стога није ни могуће процесуирати по службеној дужности".
Поповић Ивковић је указала и на све чешће претње које стижу путем друштвених мрежа и прецизирала да је током прошле и почетком ове године било 17 пријављених таквих случајева, међу којима је полиција скоро половину решила.
"Тачније, у осам предмета ухапшени су осумњичени или су против њих, наравно по налогу тужилаштва, поднете кривичне пријаве", рекла је Поповић Ивковић.
На конференцији, коју су организовали НУНС и Мисија ОЕБС, она је закључила да је добро што је Стална радна група за безбедност новинара наставила рад, после "вишемесечног замрзавања статуса у групи појединих новинарских удружења и асоцијација".
