Нове чланове САНУ бира сваке треће године на Скупштини и то тако што редовне чланове бирају редовни чланови, а дописне и редовни и дописни чланови. Према Закону о САНУ предлоге за избор редовних и дописних чланова могу давати огранци,а САНУ их има у универзитетским центрима, то јест Новом Саду, Нишу и Крагујевцу, одељења, којих има осам и одбори Српске академија наука и уметности,као и три члана САНУ, те сенати универзитета, наставно-научна односно наставно-уметничка већа факултета и високих војних школа,односно уметничких академија, научна већа института и највиши органи управљања научних друштава и удружења уметника.
На Изборној скупштини разматрају се само они предлози који добију двотрећинску подршку одељења. Тиме се обезбеђује самосталност Академије у предлагању и избору кандидата. Уколико неки од предлога добије натполовичну подршку чланова одељења, такав предлог се ставља на гласање на Изборној скупштини САНУ, али се ти кандидати забележе без подршке одељења. Остали предлози, који на одељењима не добију половичну подршку не иду на гласање на Изборну скупштину.
За иностране чланове могу бити предложени страни држављани заслужни за општи напредак науке или уметности и за развој научних или уметночких веза земље у којој раде и Србије.Они могу да се предложе сами или да их предложи одељење или огранак САНУ.
Њих на Изборној скупштини бирају и редовни и дописни чланови. Закон не прописује број страних чланова Академије, тренутно их је 77, али је правило да Председништво САНУ утврђује предлог за избор иностраних чланова, при чему се води рачуна да не буде више од једног кандидата по одељењима.
Од 2017. године, то јест од последњих избора, број чланова САНУ у радном саставу ограничен је на 160, а број по одељењима на 25.Иначе САНУ има одељења за математику, физику и гео-науке, хемијских и биолошких наука, техничких наука, медицинских наука, језика и књижевности, друштвених наука, историјских наука и Одељење уметности.
У последњем вишедеценијском оквиру САНУ има око 150 чланова. Од важнијих догађаја у изборном процесу треба истаћи три ситуације. Године 1985. прешло се са двогодишњег на трогодишњи изборни циклус, што је довело до успоравања у порасту броја нових чланова јер се наставило са примањем скоро истог броја нових чланова али у трогодишњем интервалу. Године 1991. дошло је до спајања Војвођанске академије наука и уметности са САНУ, и том приликом су примљена 32 нова члана, што је довело до мањег повећања новопримљених чланова у наредним годинама, чиме се број чланова, почетком 21. века, свео на 150. До значајног подмлађивања САНУ дошло је само 2003. године када је примљено 27 нових чланова. У наредним годинама није се наставило са овим трендом, примано је у просеку око 13 нових чланова сваке треће године, тако да је 2016. било 37 дописних и 107 редовних чланова, а после избора 2018. године било је 34 дописна и 108 редовних чланова.
Другим речима видљиво је да број дописних чланова лагано опада, а број редовних расте, што представља неповољан тренд. Године 1970. однос броја дописних према броју редовних чланова приближавао се вредности од око 60 одсто, што је знатно повољније него 2016. године када је тај однос био око 34 одсто.
Просечна старост свих чланова Академије је 73 године, а тек сваки четврти је млађи од 65 година.
Д.Д.
