Парастос је служен у цркви Светих апостола Петра и Павла за 158 настрадалих Срба из Кравица и суседних заселака у Одбрамбено-отаџбинском рату, од којих су 49 убиле муслиманске снаге из Сребренице, 7. јануара 1993.
Етничко чишћење у средњем Подрињу почело је у априлу 1992. године уништавањем свега што је српско.
Муслиманске снаге из Сребренице су под командом Насера Орића, уз помоћ јединица са братуначког, власеничког и зворничког подручја, наставиле прогон, убиства и уништавање српског становништва и имовине током целе 1992. и почетком 1993. године.
Након бројних злочина почињених у српским селима око Сребренице и Братунца у првој години грађанског рата у БиХ, Орићеви џихадисти су крвави пир наставили и 1993. године када су на православни Божић упали у Кравицу, где су убили 49, а ранили 80 српских цивила и војника.
Седам их је нестало и пет их још није пронађено ни након 30 година. Међу несталима тог дана су и две жене.
На Божић је село опљачкано и запаљено је 688 српских кућа на ширем подручју Кравице. Уништено је око 2.000 помоћних и 27 друштвених објеката.
Око 1.000 становника остало је без домова у једном дану и кроз сметове се пробило према Дрини избегавши сигурну смрт преласком у Србију.
Без једног или оба родитеља остало је 101 дете, пренела је РТРС.
Од почетка рата па све до половине 1995. године муслиманске снаге из Сребренице стално су упадале у српска села око овог места, Братунца, Милића, Скелана и Зворника, убијајући све што стигну, пљачкајући и палећи српску имовину.
Заробљене су мучили, масакрирали, одсецали им главе и показивали их у Сребреници, а забележен је и случај да су Ненада Ранкића пекли на ражњу.
Та пракса није прекинута ни након што је Сребреница проглашена заштићеном зоном УН у априлу 1993. године.
