Вештачка гнезда на далеководима чувају степског сокола

Европи се степски соко гнезди свега 360 до 540 парова, и то у отвореним степама или пространим пољопривредним пределима, као и на падинама ниских брда, пре свега у Панонском биогеографском региону, док се готово целокупна популација у Србији гнезди на стубовима високонапонских далековода чији је власник и које одржава предузеће Електромрежа Србије (ЕМС).

Саветник генералног директора ЕМС-а за техничка питања Небојша Петровић, казао је Танјугу да је степски соко, на надземним електроенергетским водовима преносне мреже Србије нашао своје станиште, јер  су у Војводини практично нестала њихова природна станишта, која су углавном била усамљена стабла, или шумарци.

У свету се 10. мај обележава као Светски дан птица и дрвећа, а 14. мај као Светски дан птица селица, када се разним предавањима и акцијама жели  пробудити свест о значају птица и дрвећа, са акцентом на очување ретких врста, јер су интензивни развој индустрије и многе активности у корист развоја цивилизације довеле до угрожавања природне средине, односно уништавања природних станишта, извора исхране и гнездилишта па је број врста птица у стаништима све мањи.

ЕМС је изузетно активан у области заштите животне средине, посебно у делу који се односи на заштиту птица и у складу са тим у тој области сарађујемо са Републичким и Покрајинским заводима за заштиту природе, као и Друштвом  за заштиту и проучавање птица Србије са којим смо први споразум о сарадњи  и заједничком раду потписали 2007, казао је он.

Према његовим речима, та гнезда су направљена као трајни део челичне конструкције далековода и немају рок трајања, односно реч је челичном раму комбинованом са алуминијумским решеткама и отворима на две стране како би птице несметано могле да улазе.

Он је истакао да ЕМС поред вештачких гнезда на далеководима у Војводини, поставио и силиконске капе на далеководу Пожаревац -Петровац изнад изолаторских ланаца, како би се омогућио безбедни опстанак и несметано гнежђење птица као што су соко ластавичар, вране и ветрушке на самој челичној конструкцији, али и омогућио несметан рад далековода.

У циљу опстанка корморана, како је додао ЕМС је у сарадњи са Националним парком Ђердап и на 400 киловолтном далеководу између Србије и Румуније, урадио металне платформе изнад изолаторских ланаца, чиме је омогућено да несметано, пуним погонском спремношћу ради далековод, а да те птице којима нестаје природно станиште и гнезда, опстану на вештачким стаништима.

Почели смо да постављамо и визуелне, флоресцентне ознаке на ужадима надземних преносних водова, како би и на тај начин спречили евентуалну насилну смрт птица услед струјног или механичког удара у ужад надземних водова, рекао је Петровић прецизирајући да се то ради на два нова далековода Бела Црква -Велико Градиште и Крагујевац -Краљево.

Он је додао да је ЕМС као друштвено одговорна компанија изузетно активна у праћењу светских достигнућа у заштити птица и информације добија у сарадњи са људима који у Србији раде на промоцији заштите птица, али и разменом искустава са оператерима преносних система у Европи.

Ту се посебно истиче оператер преносног система Мађарске-Мавир који организује годишње конференције и на којима учествује и ЕМС, а на којима се анализирају и доносе решења за заштиту птица на далеководима, рекао је он.

Степски соко је наша међународно најважнија врста птице, будући да се у периоду 2002-2010. године у Србији гнездило и до 12 процената европске популације.