(ВИДЕО) ДОК ДРУГА ДЕЦА ИГРАЈУ ИГРИЦЕ, ОН ЈАШЕ КОЊЕ И ВОДИ ИМАЊЕ! Јован (10) из Нових Козараца брине о стоци и земљи као прави ДОМАЋИН!
НОВИ КОЗАРЦИ - Јован Радуловић из Нових Козараца, десетогодишњи ученик Основне школе "Вук Караџић" у Кикинди, није типичан основац.
Док његови вршњаци слободно време проводе уз игрице и екране, Јован живи свој сан – посвећен је пољопривреди, сточарству и земљорадњи, а посебна љубав и страст вежу га за коње.
У срцу Баната, тамо где се равница простире у недоглед, а традиција се преплиће са модерним добом, живи један необичан дечак - Јован Радуловић из Нових Козараца. Јованови дани почињу рано. Ипак, права Јованова пасија су коњи. Његова три племенита грла нису само домаће животиње, за Јована, они су саборци, пријатељи и чланови породице. Са невероватном лакоћом и разумевањем, он брине о њима, јаше их и обучава, показујући зрелост и вештину која је реткост.
"Са три године сам био први пут на фјакеријади и тада сам добио пехар, тако да сам научио да су коњи јако добре животиње и недуго затим тата ми је купио коња", прича Јован Радуловић, из Нових Козараца.
Није Јовану страно да се ухвати у коштац са обавезама које многи одрасли избегавају. Брине се о стоци – његови бикови су понос имања, а ни живина не трпи недостатак пажње. Са озбиљношћу и посвећеношћу која изненађује за његове године, Јован показује да љубав према земљи и животињама није само хоби, већ начин живота. Није ни чудо што је редован и запажен учесник фијакеријада широм Војводине. Његов понос када дефилује са својим коњима, у свечаној опреми, непроцењив је.
"Био сам у Новом Бечеју, Црепаји, Иђошу, Путинцима, а чекају нас Мокрин и Зрењанин", додаје Јован.
Те манифестације, које чувају традицију и лепоту коњских запрега, идеална су прилика да Јован, заједно са својим братом Марком, покаже плод свог рада и посвећености.
"Тако када имамо пуно обавеза, ми упрегнемо коње по селу и тако на најбољи начин се ослободимо стреса. Најбоље је да на младима остане овај предиван коњички спорт’", истиче Марко Радуловић, из Нових Козараца.
Они су више од деце са села, они су симбол генерације која, иако одраста у дигиталном добу, препознаје вредност тешког рада, традиције и повезаности са природом. Нека њихова прича буде инспирација и подсетник да права богатства често леже у једноставности и преданости.