Међутим, добро обавештени знају да се акције плаћају од једно до једна и по евро. С обзиром на то да су грађани у пакету добили 31 акцију, поклон се плаћа од 31 до 46 евра.
Имамо веома развијену сиву економију, а сада смо додали још један сегмент, а то је сиво тржиште акција. Једини лек је приватизација „Телекома” или дозвола да се акције листирају на Београдској берзи. Посебно што то не би могло много да промени. За понуду о преузмању потребно је 25 одсто власништва над акцијама, а код нас су сви грађани заједно добили 20 одсто.
О томе шта се сада догађа с акцијама и поклањањем Бранислав Јоргић из Брокерске куће „Јоргић” каже:
„Чим нема званичног трговања на Београдској берзи, тешко је рећи и колико је акција продато у форми уговора о поклону и по којој цени”,наводи он. “Много власника тих акција су старији људи. Новац им је потребан и они те акције продају по цени коју им они који се баве тим пословима понуде. Листирањем на Берзи власници тих деоница дошли би у прилику да знају цену која би се, наравно, мењала па да онда процене и када им је повољно да их продају. И држава би могла да пушта на Берзу пакете акција „Телекома” и да тако приватизује компанију“.
О томе да се нешто занимљиво дешава може се прочитати и у Централном регистру хартија од вредности. Ту се појавио човек коме су баш доста поклањали па има 25.000 акција „Телекома”, а неколико их има по 10.000 акција. Код нас по 31 акцију поседује 4,8 милиона грађана.
Шта поклоно примци могу да ураде с тим акцијама и колики би могао бити њихов утицај на предстојећу приватизацију?
Колико вреди цела компанија?
Када је пре пет година почела прича о продаји „Телекома”, помињало се да ће држава од те компаније инкасирати бар два и по милијарде евра. Најбоље понуда биле су касније 1,4 односно милијрду евра америчког инвестиционог фонда. До продаје није дошло па је све остало на чекању.
“Да би неко дошао у ситуацију да да понуду за преузимање, морао би да има пакет од бар 25 одсто акција”,објашњава Јоргић. “То се, значи, неће догодити па таман да неко покупује све акције које су грађани добили“.
Каквој се цени могу надати они који те акције још поседују и не намеравају да их продају пре него што то буде званично дозвољено? Односно, како би се убудуће могла кретати цена „Телекома”?
“Мислим да ће цена наставити да пада“ – каже међународни консултант Милан Ковачевић. “Када се први пут помињала продаја, та компанија је поседовала огроман удео на тржишту Србије. Данас има више компања које нуде исте или сличне услуге. То свакако утиче на то да се њен део смањује па цена пада.
Он сматра да би било веома добро када би се о судбини „Телекома” надаље питали и сами акционари, односно да преко својих представника у Скупштини кажу шта мисле о даљим корацима у приватизацији те куће. До сада су на скупштинама учествовали махом формално.
Онима који имају поменуте акције, без обзира на то да ли су их добили уз плаћени поклон или бесплатно, остаје само да чекају.
Д. Вујошевић
