пропуштена прилика за већи корак ка њиховом траjном оздрављењу.
Дуг државе од око 74 одсто БДП-а jе изузетно висок и опасан, оценио jе председник фискалног савета Павле Петровић на данашњоj конференциjе за новинаре.
Петровић: Наjвећи ризик и даље jавна и државна предузећа
Циљеви у фискалноj стратегиjи за период 2017-2019. у основи добри и прихватљиви, али недостаjу конкретне реформске мере за спровођење тих циљева, оценио jе данас председник фискалног савета Србиjе, Павле Петровић.
Петровић jе на конференциjи за новинаре истакао да jе у трогодишњем буџетском плану Влада планирала смањење дефицита до 2019. године на 1,0 одсто бруто домаћег производа, чиме би се jавни дуг спустио испод 70 процената БДП-а.
Kако jе додао, фискалном стратегиjом jе проjектовано да се фискални дефицит сведе на 0,5 БДП-а до 2025. године, што би резултирало падом jавног дуга на испод 60 процената.
"Mеђутим, трогодишњи програм не садржи реформске мере коjима би се подржало обарање буџетског дефицита и последично смањење jавног дуга, што представља ризик", указао jе Петровић.
Додао jе, такође, да jе за одржавање постигнутих резултата неопходна реформа пореске управе и промена у приступу спровођења рационализациjе и реформе опште државе.
Проблеми нереформисаног jавног сектора, како jе констатовао, нису отклоњени, што представља претњу од непланираних и великих буџетских трошкова у средњем року.
Kако jе рекао, у фискалноj стратегиjи се не предвиђаjу нови издаци по дуговима државних предузећа, али су она и у 2016. наставила да гомилаjу дугове тако што не плаћаjу рачуне за струjу, гас.
Уколико држава настави да преузима њихове дугове, то би могло да утиче на раст буџетског дефицита за 0,5 одсто БДП-а годишње, упозорио jе Петровић, додаjући да би зато те расходе требало урачунати у буџет на време.
Петровић jе међу ризике сврстао и непостоjање излазне стратегиjе из привременог програма смањења плата и пензиjа у jавном сектору, коjе jе допринело са око 40 одсто досадашњем паду буџетског дефицита.
"Kада истекне привремени програм прети враћање тих расхода на терет буџета, што може да доведе до поновног раста буџетског дефицита за 0,4 одсто БДП-а", рекао jе Петровић, додаjући да Влада треба да дефинише фискално одговоран модел за прелазак са привременог на траjно уређење висине плата и пензиjа.
Наjвећи ризик по његовом мишљењу представља лоше пословање jавних и државних предузећа коjа већ сад представљаjу огроман терет за буџет.
Kако jе указао, гарантовани дугови Србиjагаса, Железница, Галенике и других предузећа у реструктурирању из периода 2010-2014. године коштаће буџет у 2017. години око 300 милиона евра.
Петровић jе рекао да jе броj запослених у jавном сектору смањен за око 25.000 људи уместо првобитно планираних 75.000, тако да уштеде од рационализациjе кадрова нису постигнуте на планиран и одржив начин.
Kако jе оценио, смањење броjа запослених jе спровођено линеарно и неселективно, тако да су одлазили и продуктивни и непродуктивни запослени.
Продужено траjање забране запошљавања и у 2017. години већ постаjе опасност за функционисање неких важних сегмената државе као што су просвета и здравство, рекао jе Петровић и закључио да то за последицу може имати поjаву новог таласа запошљавања и раста броjа запослених у наредним годинама.
(Танјуг)
