Криза је произвела бројне заједничке проблеме с којима се суочава ауто-индустрија, попут раста цена, одлагања испоруке и мањка људских ресурса код добављача, као и скраћеног радног времена, наводи се у истраживању које је спровело Удружење за управљање ланцима снабдевања, набавкама и логистиком.
Изазови с којима се суочава ауто-индустрија и проблеми на важним европским тржиштима одразиће се и на стање тог сектора у Србији, оцењено је на онлајн конференцији „SEE Automotive - Connect & Supply”, коју је недавно организовао Аутомобилски кластер Србије.
– Целокупна светска аутомобилска индустрија је заснована на производним ланцима – рекао је директор Аутомобилског кластера Србије Игор Вијатов. – Велике фабрике аутомобила су раније у својим погонима углавном производиле што је могуће већи број делова, али пре отприлике 30 година су промениле систем рада и преусмериле производњу делова на своје добављаче, ради уштеде и повећања ефикасности својих погона.
Да би се одговорило на кризу, предузете су мере активирања резервних добављача, регулисања трошкова, као и смањења производње, показало је истраживање БМЕ, које је реализовано током априла, а обухватило је мала и средња предузећа, као и велике компаније претежно из Немачке, али и из других земаља Европске уније и Азије.
– У Немачкој и Француској се очекују драстична смањења броја запослених, велики број добављача има проблеме с плаћањем – истакао је Томислав Кнежевић, руководилац пројекта „Развој приватног сектора у Србији”, који у оквиру Немачко-српске развојне сарадње имплементира ГИЗ. – Сектор се и пре пандемије суочавао с великим изазовима због заокрета ка електромобилности и дигитализацији.
По његовим речима, продаја „Фијат–Крајслера” је пала 77 одсто, „ПСА група” је регистровала пад од 68 одсто, а „Рено” од 64 процента, док је „Фолксваген” прошао нешто боље с падом од 46 одсто.
Мењаће се и потреба потрошача
Услед кризе изазаване пандемијом очигледно је да ће се ауто-индустрија променити. Доћи ће до трансформације не само производа већ и потреба потрошача, истакнуто је на конференцији. Предвиђа се да ће потрошачи у будућности више користити услугу дељења аутомобила, а да ће мање поседовати сопствене. То ће утицати на пораст потражње за услугама мобилности аутомобила, које ће у будућности бити много више коришћене и профитабилније.
Међутим, он је додао да је, с друге стране, забележен позитиван тренд директних страних инвестиција у тај сектор у Србији, као и долазак компанија које инвестирају у производњу веће додате вредности, с већим нивоом знања и већом комплексношћу производа. Осим тога, отварају се нове могућности за локализацију производње и веће укључивање домаћих компанија.
Ипак, глобални изазов с којим ће се, уколико желе да задрже своју конкурентност на међународним тржиштима, у наредном периоду суочити и аутомобилске компаније у Србији, јесте дигитална трансформација.
– Неопходно је да се компаније у Србији укључе у процес дигиталне трансформације, више сарађују с научноистраживачким институцијама и образовним системом и више инвестирају у иновације. Надамо се да ће подршка државе у томе бити значајна. Такође, добро је што је дигитална трансформација у Србији препозната и што је нашла место у важним стратешким документима, тако да компаније могу очекивати значајну подршку у будућности – сматра Кнежевић.
Криза у сектору ауто-индустрије која је довела до прекида производње, одлагања испоруке и, у крајњој линији, смањења производње и продаје, свакако ће оставити последице, а њен даљи развој зависиће од многих фактора, попут дигитализације и прилагођавања променама и трендовима, а пре свега новим потребама потрошача.
Д. Млађеновић
