Развијене земље се деиндустријализују, и то није мали друштвени и политички проблем. Уз то, демографске промене и кретања становништва наилазе на препреке у националистичком светском систему. То су крупни проблеми и ризици за демократско одлучивање, каже Глигоров.
Сажимајући промене на светској економској сцени деценију после избијања кризе 2008, напомиње да је глобална криза донела велике промене, али и да нису све оне последица финансијске кризе.
САД, Велика Британија и друге земље пролазе кроз различите видове структурних промена које, углавном, немају непосредну везу с финансијском кризом, напомиње Глигоров, у интервјуу за Магазин Бизнис.
Додаје да је Европска унија значајно ослабљена, посебно после одлуке Британије да је напусти, али да је у светској трговини, положај ЕУ очуван, ако не и ојачан.
САД су и даље највећа привредна сила, али Кина сада има много већу улогу. Ту је и успешан напредак Индије. Уопште, трећи свет је много значајнији него што је био, наводи Глигоров.
Оцењује да је Русија значајно ослабљена, да је Кина структурно највећа индустријска сила, али да ЕУ, захваљујући пре свега Немачкој, није изгубила корак. Индија такође.
Сматра да је поука проистекла из глобалне економске кризе „да је финансијски сектор ризичнији него што се мислило зато што је глобализован и стога инхерентно недовољно и неадекватно регулисан“.
По Глигорову, глобална криза нас је такође научила „да протекционизам није решење (то је лекција коју је Трамп пропустио), да су девалвације знатно мање ефикасне него што се мислило, али и да је реална апресијација курса веома рђава, да су могућности монетарне политике ограничене, а да је ваљана фискална политика веома важна и да глобализација помаже у том смислу да извоз може да очува привредну активност када је домаћа тражња ограничена“.
На примедбу да се већ дуго најављује нова економска криза и какве су његове процене, наводи да су кризе попут оне из 2008. ретке и избијају неочекивано, да је мало вероватно да ће доћи до избијања нове таквих размера и с тако далекосежним последицама, већ као већу вероватноћу види успоравање опоравка.
Руска привреда готово да стагнира. Европска привреда би такође могла да има успорени раст, а слична су предвиђања и за америчку. Британска је већ платила део цене Брегзита. Али је нова финансијска криза попут оне из 2008. мало вероватна.
Када сасвим престанемо да страхујемо и када поверујемо да је невероватна, по (Хајману) Минском, тада она избија, рекао је Глигоров за Магазин Бизнис.
