Како се одређује висина пензије?

Сваком будућем пензионеру једно од најважнијих питања је – колика ће му бити пензија.
penzioneri, dnevnik.rs
Фото: Dnevnik.rs

Такође, врло често и они који су решење о пензији већ добили нису увек сигурни да им је износ правилно одређен. Због тога, а и да би се разјасниле и неке друге, можда мање очигледне дилеме, покушаћемо да објаснимо на који начин је Закон о пензијском и инвалидском осигурању уредио начин одређивања висине пензије.

Ступањем на снагу важећег Закона о ПИО (2003. године), начин одређивања висине пензије је потпуно измењен у односу на раније прописе који су обрачун базирали на утврђивању пензијског основа према зарадама оствареним у десет најповољнијих узастопних година стажа. Наравно, и даље се износ пензије одређује на основу података регистрованих у матичној евиденцији, односно на основу навршеног пензијског стажа и остварених зарада, али се при одређивању висине пензије урачунава цео радни век.

Први корак у обрачуну је утврђивање свих зарада које је осигураник остварио у току каријере, а затим се зарада остварена у свакој календарској години упоређује с просечном зарадом у Србији у тој години

Први корак у обрачуну је утврђивање свих зарада које је осигураник остварио у току каријере, а затим се зарада остварена у свакој календарској години упоређује с просечном зарадом у Србији у тој години. Од почетка примене актуелног Закона, односно од 2003. године, у зараду се урачунавају сви остварени приходи за које су плаћени доприноси за ПИО. То значи да се осигураницима који су, на пример, уз радни однос обављали и самосталну делатност сабирају зараде остварене по оба основа. Дељењем износа остварене зараде с просечним износом добија се годишњи лични коефицијент. Уколико је остварена зарада већа од просечне, коефицијент је виши од 1, а уколико је мања, онда је коефицијент нижи од 1. Законом је највиши годишњи лични коефицијент ограничен на 5, и то је један од начина којима је ограничена максимална висина пензије.

Дељењем износа остварене зараде с просечним износом добија се годишњи лични коефицијент. Уколико је остварена зарада већа од просечне, коефицијент је виши од 1, а уколико је мања, онда је коефицијент нижи од 1. Законом је највиши годишњи лични коефицијент ограничен на 5, и то је један од начина којима је ограничена максимална висина пензије

Након одређивања годишњих личних коефицијената за сваку годину стажа осигурања, израчунава се лични коефицијент, и то тако што се збир свих годишњих личних коефицијената дели с укупним трајањем периода за које су они утврђени. Тај корак у рачунању висине пензије је веома значајан. Наиме, у случају да је осигураник навршио стаж краћи од 12 месеци у току једне календарске године, чини се да математичка формула има недостатак и да довођење зараде остварене у периоду краћем од 12 месеци у однос с просечном републичком зарадом за целу годину доводи осигуранике у неповољан положај. Међутим, управо чињеница да се збир годишњих личних коефицијената дели с укупним трајањем периода за које су ти коефицијенти утврђени, утиче на то да је законска формула за израчунавање висине пензије заправо потпуно правилна и правична.


Последња година

Осим наведених измена Закона, на одређивање висине пензије утиче и промена која се односи на начин одређивања годишњег личног коефицијента за годину у којој се остварује право, а која је ступила на снагу 1. јануара 2019. године. Ранији прописи чинили су управо обрачун коефицијента за последњу годину рада једним од најчешћих разлога због којих се о захтеву за пензију одлучивало привременим решењима. Наиме, за стаж навршен у години у којој се остварује право, коефицијент се могао одредити тек почетком наредне године, по објављивању просечне зараде у Србији за ту годину. По новим прописима, зарада остварена у последњој години више се не доводи у однос с просечном зарадом у Србији за целу календарску годину, већ се доводи у однос с тзв. обрачунским износом просечне годишње зараде. Тај, обрачунски износ се претходно одређује тако што се просечна месечна зарада у Србији за период од почетка године до краја месеца који два месеца претходи месецу у којем се остварује право, помножи бројем 12, осим за осигуранике који право остварују у јануару или фебруару, којима се обрачунски износ одређује множењем просечне јануарске зараде бројем 12. То значи да се годишњи коефицијент лица које право остварује у нпр. јуну одређује тако што се израчуна просечна месечна зарада за период јануар–април и помножи бројем 12, док се за лице које остварује право у фебруару само просечна јануарска зарада множи бројем 12. На тај начин избегава се чекање наредне године и објаве података за целу годину, па и то да на обрачун пензије утиче и просечна републичка зарада у периоду у којем пензионер уопште није радио, нити остваривао зараду.


Пракса показује да зарада остварена у периоду краћем од 12 месеци у току једне године ипак може на различите начине утицати на обрачун висине пензије. Најчешће су зараде у почетку године нешто ниже него крајем године, како због номиналног раста зарада, тако и због додатака на зараду који се најчешће исплаћују у другој половини године, као што су регрес, тринаеста плата и слично. Из тог разлога, могуће је да осигураник који је остварио зараду само у другој половини године буде у нешто повољнијој ситуацији него да је у тој истој години радио у првих шест месеци. Наравно, описана ситуација уопште не мора да важи за сваког осигураника и за сваког послодавца и зато се не може рећи да постоји опште правило.

Важно је нагласити да је лични коефицијент Законом ограничен на 3,8, и то је други начин ограничавања максималног износа пензије.

По одређивању личног коефицијента, који практично представља однос просечне зараде осигураника у току целог радног века и просечне зараде у Републици Србији у истом периоду, преостаје још неколико релативно једноставних математичких радњи. Прво се лични коефицијент множи с укупним трајањем пензијског стажа, при чему се у обзир узима и утврђен посебан стаж (женама најчешће по основу рођења трећег детета, а мушкарцима по основу учешћа у оружаним акцијама). Такође, осигураницима женама се утврђени стаж увећава (у 2019. години осам одсто, у 2020. седам одсто, а од 2021. године и убудуће женама ће се стаж увећавати шест одсто, чиме се завршава прелазни период у којем се проценат увећања смањивао), док се корисницима инвалидске пензије стаж за обрачун висине пензије такође увећава по одређеној формули.


Године без личног коефицијента

Почев од 30. септембра 2018. године, ступиле су на снагу измене Закона о пензијском и инвалидском осигурању и промењен је начин на који године за које није могуће утврдити годишњи лични коефицијент утичу на одређивање висине пензије. До сада се за те године обрачунавао просечан коефицијент, или коефицијент који одговара гарантованом износу зараде, или најнижој основици, што је за већину корисника права било неповољно. По измењеним одредбама, за године за које није могуће утврдити податке о оствареној заради, рачуна се лични коефицијент одређен за остале навршене године стажа осигурања. Практично, на тај начин се избегава да године за које нема података о оствареној заради утичу на укупан износ пензије, па је и тако одређен износ пензије реалнији и више одговара стварним зарадама осигураника.

Важно је нагласити да је изменама Закона предвиђена и могућност да пензионери којима је одређен износ пензије применом раније важеће одредбе за године за које нису утврђени подаци о оствареним зарадама, поднесу захтев за одређивање новог износа пензије по новом начину обрачуна. Такав захтев може се поднети до 30. септембра 2019. године, а уколико се применом измењених одредби утврди повољнији износ пензије, тај износ припада од 30. септембра 2018. године, односно од дана ступања на снагу измена Закона.


Осим тих, постоје и неки други изузеци и посебни прописи за обрачун, али они читаоци који се за то посебно интересују свакако ће у законским прописима пронаћи све детаље које желе да сазнају, а који нису интересантни већини.

Множењем личног коефицијента и стажа за обрачун, добија се лични бод, који се затим множи општим бодом одређеним у складу са Законом и који је заједнички за све пензионере. Том последњом математичком радњом, добија се износ пензије у динарима.

Анонимни
11.01.2021 • 15:49
To je toliko lomplikovano da meni vec trcu godinu obracunavaju penziju al resenja nema tako da neznam dokle cu da cekam
Slavica
12.01.2021 • 02:26
Jao radis za bednu platu ceo svoj zivot u najskupljem trezoru ns svetu(deciji vrtic) i d
Odrede 15 800 cela penzija bez umanjenja a onda ponizena sam golikk ssm po vama doprinela ovoj zemlji pa da lepo svjm penzionerima linearno povecavaju penzije ne ovi od 90 godina nece da glasaju nego procentualno oni da dobiju deset hiljada a ja hiljadu a vidite da bez spremacica nemozete da zivite u vrticu u skoli u bolnici u parlamentu svi bi pocrkali od bolestine da nije bas ali pare samo vsma vidite da u koroni da nije bilo spremacica i sestara odnese bolest sve pa malk manje natemytike upotrbljavajte oko penzija malo vise ljudskosti i realnosti mi smo u penziji svi isti i doktor i spremacica svi su oenzioneri
Penzioner u najavi
12.01.2021 • 07:27
Drzava se i dalje pravi gluva po pitanju priznavanja vojnog roka u JNA u radni staz. Niko nije isao u vojsku da radi teske fizicke poslove za drzavu zato sto je hteo, vec zato sto je morao. Taj staz umesto da se prizna kao beneficirani se, o ironije, ne moze ni otkupiti svojim novcem, a svi oni koji su bili u vojsci su izgubili 12-15-18 mesecnih zarada i isto toliko staza, dok se zenama koje krace rade, jos i poklanjaju godine staza.

Nepravda je i sto se ljudima sa manje od 15 god. staza koji zbog toga ne ispounjavaju uslov za penzije onda bar ne isplate doprinosi koje je uplacivao-sa kamatom naravno.

I na kraju ono najvaznije. Svima je jasno da je prosecna zarada u Srbiji nerealno "naduvana" jer u prosek ulaze samo "budzetlije", javna preduzeca i veliki sistemi. Ono sto niko ne primecuje je da se ovakvim postupanjem vec sada kradu buduci penzioneri. Kada nama, buducim penzionerima budu racunali iznose penzija, svaka nasa realna zarada, kao sto je u clanku objasnjeno, bice stavljana u odnos sa vestacki "naduvanom" prosecnom zaradom. To u stvari znaci da cemo svi imati znatno manje penzije nego sto bi to realno trbalo da bude, jer ce tako dobijene umanjene koeficijente, mnoziti sa brojem godina radnog staza i vrednoscu penzionog boda.

Necete verovati, al' ima i ljudi koji ostvare 47-48 god. staza, ali njima PIO Fond to ne priznaje, vec im u obracun uzima samo 45 god. staza. Sve preko toga "pojede maca" isto kao i onima koji ne namaknu min. 15 g. staza.
Penzioner u najavi
12.01.2021 • 08:42
Slavice, PIO Fond nije socijalna ustanova pa da po socijalnim kriterijumima "deli" pare socijalno ugrozenim gradjanima. PIO je neka vrsta banke-fonda, gde svi mi koji radimo, hteli-ne hteli uplacujemo deo svojih zarada. Jedini kriterijum za odredjivanje visine Vase penzije bio je broj god. radnog staza, kao i visina uplacenih doprinosa. Po iznosu Vase penzije, rekao bih, da ste radili 40-tak godina na minimalcu. Ako Vam je za utehu, sve i da ste radili sve vreme sa prosecnom zaradom, koja je vec godinama oko 500evra, penzija bi Vam bila oko 32.000 dinara, sto je takodje sramotno malo. Dakle nije bitno gde ste radili, sta ste radili, koju ste skolu zavrsili, koliko je naporno i odgovorno to sto ste radili, bitne su smo visine doprinosa i godine staza.
EUR/RSD 117.5806
Најновије вести