Остатак се, додао је, односи на козметику, књиге и мале кућне апарате.
Доставу, према његовим речима, најчешће траже млади и средовечни људи између 25 и 45 година.
"То је углавном пословни свет који кубури са временом па или нема времена да изађе из канцеларије и оде да једе у ресторану или када дође кући с посла, време радије потроши на дружење са укућанима него на спремање хране", рекао је Ђуровић за Танјуг.
Истиче, међутим, да путем апликација наручују и млађи од 25 година па и од 18 година али и старији од 60, а као занимљиво наводи да је све више корисника из дијаспоре који поручују за своје рођаке и пријатеље у Србији.
Подједнако поручују и жене и мушкарци.
Што се тиче хране коју траже током пандемије била је приметна потражња здраве хране, затим хране која се сматра традиционалном српском кухињом а тражен је и грчки гирос.
Уверен је да ће овај начин трговине бити настављен и након пандемије.
"Очекујем да ће скраћивањем времена доставе и повећањем обима приуштивости роба, феномен доставе да се одржи и да расте из године у годину", каже он.
Коментаришући примедбе које се могу чути да је код нас достава поручене робе спора, Ђуровић наводи да курирске службе нису оптимизоване и да се догађа да поручену робу не достављају до врата.
Ипак, указује да је сада приметно побољшање у овим сегментима у односу на пре годину дана, што наговештава да цело ово тржиште иде у добром правцу.