Истовремено, Зелигер у интервјуу за Танјуг истиче да је опредељеност немачких компанија да послују у Србији остала непромењена.
"Живимо у глобалном свету и сваки бизнис је погођен кризом, али, када погледамо наше фирме, оне раде како најбоље могу. Неке индустрије боље, неке лошије. Међутим, опредељеност немачких компанија за Србијом је непромењена", истакао је Зелигер.
На питање шта за њихово пословање значе пројекције раста и очекивања српских власти да ће Србија економски најбоље проћи кроз кризу изазвану ковид19, Зелигер каже да је то од значаја за све инвеститоре, без обзира одакле долазе.
"Ако земља успе да на добар начин прође кроз кризу, то ће помоћи свим привредницима и фирмама које у њој послују. Али, ово није такмичење. Суштина је да помогне онима који имају огромне проблеме и којима је помоћ неопходна", објаснио је он.
Немачки инвеститори, као и српски и било који други, имаће, како каже, користи ако се нађе потребна равнотежа.
„Задовољни смо да можемо да дамо савет или да поделимо искуства из Немачке са српском владом, како би се тај баланс пронашао, јер је то врло тешко", рекао је Зелигер.
На молбу да упореди Србију и Немачку по питању мера подршке привреди, Зелигер каже да је то јако незахвално.
Није фер, примећује, поредити те две земље, зато што је Немачка буквално “упумпавала” милијарде, велики новац, чак и у поређењу са Италијом или Шпанијом.
С друге стране, указује да је Влада Србије претходних година стабилизовала буџет и значајна средства уложила да помогне привреди.
“Да ли је то довољно? Никада није довољно и тек ћемо видети у наредним месецима који је заправо утицај ове кризе”, подвлачи Зелигер.
Примера ради, указује да се чак и у Немачкој, и поред свих мера, многе радње затварају , јер некада ни та помоћ није довољна, нити се може помоћи свима.
На питање колико је "корона криза" утицала на немачке инвеститоре у Србији, подсетио је да је историја немачких инвестиција "веома снажна", да је последњих година удвостручена робна размена две земље, док немачке компаније у Србији, око 450 њих, запошљавају између 60. 000 и 70. 000 радника.
Он је рекао да је прво што су компаније урадиле по избијању епидемије било да обезбеде своје запослене, а потом да се прилагоде новонасталој ситуацији и стабилизују своје пословање.
Неке компаније су своје пројекте одложиле, али се бизнис модел није променио, каже Зелигер, који је уверен да ће многе компаније поново покренути пројекте.
Што се Хемофарма тиче, Зелигер је истакао да ништа у пословању није промењено због пандемије и да постоји стратешки план који се доследно спроводи.
"Пословања компанија, услед корона кризе, свакако су поремећена, јер је привреда протеклих месеци била суочена са ненормалном ситуацијом, која је важила за све", приметио је Зелигер.
С тим у вези је казао да су постојале приче на друштвеним мрежама да би произвођачи тоалет папира, колика је била потражња у то време, могли купити Епл, јер је вредност њихових производа пала.
Уверен је, ипак, да ће "све доћи на своје".
Упитан за могуће нове инвестиције из Немачке, Зелигер истиче да главне инвестиције долазе од компанија које су већ у Србији.
"Када погледате Сименс, Хемофарм и неке друге, ми инвестирамо константно у ширење. Сваке године пуно улажемо, можда више него они који долазе први пут на ово тржиште. То је нешто што се тиче интерног планирања, без јавног приказивања И фешти", објаснио је он, указујући да Хемофарм годишње, у просеку у Србији инвестира 20 милиона евра.
Хемофарм, према његовим речима, ништа није одложио и производњу је подигао на највиши ниво икада, уз опредељење да наставе тако.
Казао је да Хемофарм производи седам милијарди таблета годишње, те да када запослени знају да људи зависе од тих лекова, онда их то чини поносним и још одговорнијим.
Зелигер је подсетио да су немачке инвестиције традиционално фокусиране на аутомобилску индустрију, пластику и електронику, што ће остати и у будућности, додајући да зна много компанија које су заинтересоване за ИТ производе у Србији.
"Дуго сам у Србији, волим ову земљу. Постоји усмереност на Балкан. Српски производи су добри за извоз, не само на европска, већ и друга тржишта, и захвалан сам настојањима владе да склапа уговоре са многим земљама о извозу", рекао је он.
Што се тиче релокације стратешке производње из Азије у Европу, Зелигер је приметио да је током пандемије глобални ланац снабдевања, који је у фармацеутској индустрији веома важан, био поремећен, па је тако Индија "затворила" извоз, Кина га је смањила, а неке друге земље увиделе да морају да се ослањају на себе.
"Међутим, због производне цене, не видим да ће се нешто брзо променити, пошто сваки евроцент може да одлучи о томе који ће се лек применити у терапији. Због те чињенице, Србија може бити у фокусу", додао је он.
Указао је да Хемофарм у Србији већ дуги низ година производи антибиотике, као и 3.500 производа за целу СТАДА групацију.
"Ако политичари желе неку производњу у сопственој земљи морају да се побрину да она буде исплатива. Ми улажемо много у екологију, имамо високе стандарде пословања, па производимо мало скупље него у Азији", додао је он.
"Као привредна комора Немачке учинићемо све да се скрене фокус на Србију, јер ко је бољи амбасадор од привредника", казао је он.
Зелигер на крају примећује да је Влада Србије доста фокусирана на одржавање стабилности здравственог система, а у томе је, каже, Хемофарм, као фармацеутска кућа, природан партнер, због чега и разговарају са надлежнима како би се видело шта могу да ураде како би пружили подршку.
Кључно је, подвлачи, слушати савете стручњака.
"Постоји једна велика земља која је поносна на Дизниленд и друге ствари. Међутим, видело се сада да они нису отворени за слушање савета стручњака и тамо се дешава катастрофа, у вези са бројем случајева заражених и преминулих. Не би требало да се тако нешто деси у земљи ''првог света''. Владе које су слушале стручњаке, успеле су да се добро изборе са овом ситуацијом. Кључ успеха је у томе - да се слушају савети стручњака", навео је Зелигер.
