То је један од доказа да свет рада припада власницима капитала па није добро што НАЛЕД предлаже како да се реше нарушени односи између радника и послодавца после отказивања уговора о раду, када их суд у безмало свим случајевима изриче у корист запослених, каже шефица Одељења за правну помоћ и заступање у УГС Независност” Слађана Киковић.
Национална алијанса за локални економски развој НАЛЕД ових дана препоручила је Министарству за рад да уреди ту област која се односи на давање отказа због озбиљно нарушених односа између послодавца и запосленог.
Како се наводи у новој „Сивој књизи” НАЛЕД-а, неприхватљиво је да послодавац не може отказати запосленом уговор о раду због озбиљно нарушених односа, већ да мора да чека да из тог истог разлога суд својом одлуком прекине радни однос. Истичу да то послодавцу ствара непотребне, а велике трошкове исплате зарада и доприноса запосленом за све време вођења радног спора, иако је резултат спора идентичан – престанак радног односа.
Предложеном изменом би се избегло вођење дуготрајних радних спорова у случајевима када је послодавац спреман да запосленом исплати значајнију суму новца, па би се и судови растеретили великог броја радних спорова, наводи се у „Сивој књизи”.
Правна заступница Синдиката „Независност” Слађана Киковић каже да је недопустиво да се НАЛЕД меша у ту област јер свако има право на судску заштиту, и зато што је суд једини који треба да реши спор настао између послодавца и запосленог јер су, показала је пракса, радници жртве.
У Закону о раду тачно су наведене одредбе када послодавац исплаћује запосленог: у случају технолошког вишка, и онда када је по налогу суда обавезан да га исплати, истакла је Слађана Киковић, и додала да није било примера да обичном раднику послодавац исплати значајну суму новца коју НАЛЕД спомиње да би се спор између две стране брзо завршио.
У Србији је велики део сиве економије изазван нерегистрованим радом, а посебно у областима као што су кућни и помоћни послови, туризам и угоститељство и грађевина, који имају повремено-привремени или сезонски карактер, показала је анализа НАЛЕД-а.
Истиче се да су процедуре ангажовања радника на по неколико дана на таквим пословима за послодавце компликоване, а трошкови ангажовања радника, у смислу пореза и доприноса, несразмерно високи јер се у највећем броју случајева обрачунавају на месечном нивоу.
Имајући у виду позитивне ефекте увођења поједностављеног електронског система пријаве ангажовања сезонских радника у сектору пољопривреде, НАЛЕД предлаже да се размотри могућност проширења тог система пријаве радника и на друге послове који су по свом карактеру привремено-повремени или сезонски.
Предлажу да се детаљне секторске анализе спроведу најпре у секторима помоћи у кући, сакупљања отпада, туризма и грађевине.
Као резултат такве ситуације, на тржишту постоји нелојална конкуренција када су у питању послодавци, док, с друге стране, велики број радника не остварује никаква права, а буџет Србије има губитке, наводи НАЛЕД у „Сивој књизи”.
Слични проблеми јављали су се и у сектору пољопривреде, где је 2018. године уведен нови поједностављени електронски систем пријаве ангажовања сезонских радника на основу донетог Закона о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима.
Резултати те реформе су импресивни, наводи се у „Сивој књизи”, и додаје да је преко тог система ангажовано око 27.000 сезонских радника у пољопривреди и по том основу је на име пореза и доприноса уплаћено око 245 милиона динара.
З. Делић
