Синдикати све мањи: Радничка солидарност само у државним фирмама

НОВИ САД: Слободно би се могло рећи да у Србији синдикалних организација не мањка јер тешко да се могу побројати сви синикати који постоје.
sindikat
Фото: Dnevnik (arhiva)

На питање да ли успешно штите права радника и да ли је бројност синдикалних организација утицала на то да снага синдиката ослаби и да ли се променила улога синдиката, тешко је одговорити. Ипак, да интерес за синдикалним удруживањем постоји показује и то што је од око 2.000.000 запослених у нашој земљи више од трећине оних који су и чланови неког синдиката.

По речима председника УГС „Независност” Зорана Стојиљковића, сасвим сигурно је да смањење броја чланова синдиката није нешто што се дешава само у Србији. Он наглашава да је од броја чланова неког синдиката много важније да ли се активно укључују у рад синдикалне оргаизације којој припадају, те да УГС „Независност” има довољно чланова за репрезентативност.

Синдикално организовање опада практично свуда осим у нордијским земљама, а степен синдикализованости у Србији, односно удео чланова синиката у укупном броју запоселних је на европском просеку, каже Стојиљковић.

Како је додао, приметна је велика неравномерност чланства, односно много је више чланова синдиката који су запослени у јавном сектору, док их је у приватним фирмама далеко мање.

Стојиљковић указује и на то да је на број чланова синдиката утицало и све оно што се дешавало у привреди Србије последњих деценија. 


Социјални дијалог мора бити квалитетнији

Непостојање синдикалних подружница, указује Зоран Михајловић, за раднике значи мање права и заштите, али и мање зараде. Он напомиње да снага синдиката није онаква каква би требало да буде, а све због страха од губитка радног места.

Нисмо задовољни тиме какав је положај радника у Србији и непрестано инсистирамо на томе да се постигне већи степен сагласности између синдиката и послодаваца и да социјални дијалог буде квалитетнији. Истовремено, запослени морају да знају да од њих самих зависи и њихова даља судбина и зато чинимо све да их охрабримо и едукујемо, каже Михајловић.


Наша привреда је у последење три деценије пропадала, о чему сведочи и то што смо сада достигли тек око половине индустријске производње из осамдесетих година прошлог века. Истовремено, смањивао се и број запослених, а слабила је и позиција радника, страх од губитка радног места све је већи. Све су то разлози за мању заинтересованост радника за синдикално удруживање, а уз то, огроман број запослених је разочаран и не верује више никоме. Такође, у нашем друштву, нажалост, солидарност као вредност све мање постоји, страх од губитка радног места је велики и због тога запослени нису спремни да се ангажују да би се нешто променило. Уз то, понекад ни синдикати не реагују благовремно, не прилагођавају се променама, као да су заточеници прошлости, а недостаје и подршка надлежних, али и јавности.

Савез самосталних синдиката Србије, каже секретар Зоран Михајловић, има око 550.000 чланова. И он указује на то да је више чланова који раде у јавном сектору, где је био и мање одлив запослених, а да их мање у реалном сектору, али да се сада у том делу привреде повећава чланство.

Питање синдикалног организовања у реалном сектору је различито, каже Михајловић.

Према његовим речима, у многим предузећима одвија се без икаквих проблема, негде је веома отежано јер су послодавци против синдиката и, чини се да при томе имају прећутно одобравање државе, а има чак и компанија у којима је синдикално организовање и забрањено.

Д. Млађеновић

EUR/RSD 117.2907
Најновије вести