"Те пројекције претпостављају потпуно отварање економија у другој половини године, као и да не буде другог таласа инфекције", рекао је за Танјуг Соса, који је у среду учествовао на онлајн представљању регионалних економских перспектива ЕБРД-а за мај 2020. и округлом столу са ММФ-ом и Светском банком на тему "Повратак послу као и обично Економије Западног Балкана након пандемије коронавируса".
Како је казао, прогнозе ММФ-а углавном се подударају са пројекцијама ЕБРД - а за Западни Балкан.Соса каже да су кључни "канали преноса" пад спољне тражње услед смањивања економских активности код главних трговинских партнера, затим пад активности у туризму, као и дознаке и директна страна улагања који су знатно погођени блокадом.
ММФ, ипак, пројектује снажан опоравак економских активности на Западном Балкану у 2021. години, истакао је Соса и додао да би тај раст достигао између 6,5 и осам одсто, осим у БиХ где би достигао 3,5 одсто.
Соса је напоменуо да код тог основног сценарија, ипак, постоје и значајни ризици, с обзиром да избијање епидемије може да буде дуготрајније него што се тренутно очекује или би могло већ током ове године да дође до новог скока позитивниих на вирус ковид-19.
"Несигурност по том питању би могла утицати на улагања у приватном сектору и потрошњу више него што је то тренутно предвиђено. Такође, раст кључних трговинских партнера ЕУ могао би бити мањи од очекиваног".Штавише, наводи Соса, слаба потражња у секторима који су тешко погођени, као што су путовања, угоститељство, забава и малопродаја може бити дужа него што се предвиђа.
"На фискалном плану, пројекујемо знацајан пораст фискалног дефицита и нивоа јавног дуга широм региона у 2020. То је резултат и нижих економских активности и фискалних мера које су предузете за подршку привреди и запошљавању", рекао је стручњак ММФ - а.
ММФ очекује да ће се фискални дефицит смањити на одрживи ниво током 2021. године, како се економије у региону буду опорављале.
