НБС је ревидирала пројекцију привредног раста са 3,5 одсто на четири одсто, због бржег раста у грађевинарству и пољопривреди."Ниска инфлација је постала нормалност у Србији, што значи да смо били успешни у нашем основном циљу", рекла је Табаковић на презентацији "Извештаја о инфлацији - август 2018" који је Извршни одбор НБС усвојио на седници одржаној 9. августа.
Она је истакла да се тај извештај, који је бољи него претходни, поклапа са шестогодишњицом њеног мандата на месту гувернера, као и да је инфлација 2012. године износила 12,9 одсто.
"Такође, учешће инвестиција у БДП-у ће прећи 22 одсто, што је био један од наших циљева и доказа дугорочности политике коју водимо. Нето прилив директних страних инвестиција ће ове године прећи 2,6 млијарди евра", нагласила је Табаковић.Како је рекла, према новим пројекцијама НБС, привредни раст у Србији ће ове године износити четири одсто.
Она је навела и да су нето девизне резерве на крају јула износиле 9,5 милијарди евра, што је њихов највиши ниво од 2000. године и за четири милијарде евра више него крајем јула 2012."Као гаранцију стабилности, повећали смо и количину злата у девизним резервама на 19,9 тона, што је за 5,1 тону више него на крају јула 2019", казала је она.
Међугодишња инфлација се након минимума у априлу, у мају очекивано вратила у границе циља од 3,0 плус-минус 1,5 одсто и у јуну је износила 2,3 одсто.Инфлаторни притисци по основу већине фактора и даље су ниски, што потврђује базна инфлација на минимуму од 0,8 одсто, као и инфлациона очекивања усидрена око централне вредности циља од три одсто.
Након смањења референтне каматне стопе за укупно 50 базних поена у марту и априлу на три одсто, Извршни одбор НБС није мењао висину референтне каматне стопе.Кретања у међународном окружењу од претходног извештаја обележили су повољни изгледи за глобални привредедни раст, умерена глобална инфлација, као и повећана дивергентност монетарних политика водећих централних банака.
Расту кредитне активности (7,6 одсто међугодишње у јуну) доприносе фактори и на страни понуде и на страни тражње.То се уз активности на решавању питања проблематичних кредита одражава на даљи пад учешћа тих кредита у укупним кредитима, на 7,8 одсто у јуну, што је најнижи ниво од 2008, када је тај показатељ квалитета портфолија уведен.
"Бруто домаћи производ Србије расте 11 узастопних тромесечја и ове године ће, према нашим новим пројекцијама, забележити стопу раста од четири одсто. То је за 0,5 одсто више у односу на нашу пројекцију из маја због раста грађевинарства и пољопривреде бржег од пројектованог, посматрано с производне стране односно због бржег раста инвестиција, посматрано с расходне стране".
Она је казала да НБС очекује да таква кретања буду настављена и у наредном периоду, с обзиром на то да повољни домаћи услови подржавају раст инвестиција и извоза, а тиме и раст запослености и животног стандарда грађана."Оно што је најважније - постигнути су дугорочно одрживи резултати", нагласила је Табаковић.
Говорећи о инфлацији, она је казала да је инфлација у Србији у просеку од два одсто, то јест, на нивоу инфлације у европским земљама."Пет година заредом, инфлација је ниска, стабилна, предвидива и упоредива са европским земљама, а у НБС се верује да ће инфлација бити ниска и у будућности", нагласила је гувернерка.
Она је рекла да је економија Србије у протеклих шест година трансформисана у стабилну, са ниском и предвидивом инфлацијом, уравнотеженим фискалним билансом, смањеном екстерном неравнотежом, опадајућом путањом јавног и спољног дуга, растућим инвестицијама и опоравком тржишта рада, као и нижим каматним стопама.
Како је рекла, у претходних шест година је динар према евру ојачао за 0,5 одсто.Захваљујући стабилности курса динара, троскови привреде по основу курсних разлика су смањени за 60 одсто или 148 милијарди динара у 2017. години у односу на 2014.
