"Задатак НБС и гувернера је да своје циљеве поставе и остварују гледајући макроекономску слику и општу корист, тако да они не иду у прилог никоме појединачно и изузетно - дужнику, банци, увознику, извознику, међународним институцијама - већ свима као међусобно условљеној и зависној целини", рекла је Табаковић истичући да ће НБС, као и до сада, остваривати те циљеве у координацији са владом.
Када је реч о страбилности динара и девизном курсу, гувернерка је рекла да о кретањима курса и кретањима на девизном тражишту можда најилустративније говори податак да смо од почетка године купили милијарду евра да динар не би превише јачао.
"То значи да је, уз обезбеђену релативну стабилност домаће валуте, обезбеђена и гаранција да ће у евентуалним потресима који би могли да дођу из међународног окружења НБС имати чиме да гарантује ту стабилност", објаснила је Табаковић, која је недавно, по други пут, изабрана за гувернера НБС.
Истовремено, указала је да је један од најзначајнијих пројеката на којима ће НБС радити примена инстант плаћања и да је планирано да тај систем 22. октобра почне с радом.
"Од тренутка када смо одлучили да започнемо увођење овог система, који ће омогућити пренос новчаних средстава 24/7/365, укључили смо све банке, и верујемо да и оне виде интерес у упостављању овог најсавременијег начина плаћања", рекла је Табаковић.
Говорећи о судбини Комерцијалне и Теленор банке, она је рекла да је у току поступак приватизације Комерцијалне банке, а што се тиче Теленор банке, "до сада нам није поднет званичан захтев за стицање власништва, али смо обавештени да постојећи акционари банке раде на продаји власништва".
Указала је и да је захваљујући ублажавању монетарне политике НБС, последњих година дошло до оштрог пада камата на динарске кредите.
"У односу на септембар 2013, када је и започет тренд пада камата, просечна стопа на новоодобрене динарске кредите нижа је, према последњим подацима, за 10,1 процентни поен и износи 8,8 одсто. Иако су централне банке појединих земаља почеле да повећавају своје референтне стопе, ниски инфлаторни притисци у Србији нама су омогућили да и у априлу и мају додатно снизимо референдтну каматну стопу на три одсто", рекла је Табаковић.
Како је додала, одлуке НБС о висини ове стопе и у наредним периоду зависиће од процене јачине инфлаторних притисака, као и од укупних кретања на домаћем и међународном тржишту.
"Истовремено, на кретања камата на међународном финансијском тржишту утицаће монетарне политике водећих централних банака, које ће у великој мери зависити од брзине њиховог економског опоравка", навела је она.
На констатацију да су банке у протеклом периоду додатно смањиле ново проблематичних зајмова, Табаковић је рекла да је стопа проблематичних кредита, закључно са априлом 2018, пала на 8,8 одсто, што је најнижи ниво учешћа оваквих позајмница још од момента када се тај показатељ уопште прати, односно до краја 2008. године.
"То је резултат дугорочних напора и системског приступа НБС и Владе на решавању овог питања. Као резултат нашег опредељења за тржишни начин решавања проблематичних кредита, оно су смањени за 13,4 одсто процентна поена у односу на август 2015, када је усвојена стратегија за њихово решавање", навела је Табаковић.
