Пекари имају још три дана да се пријаве за куповину брашна тип-500 из Робних резерви по субвенционисаној цени од 33 динара по килограму.
Пекари купују брашно по цени од 33 динара по килограму, што значи да хлеб који буде направљен од тог брашна неће смети да буде скупљи од 57 динара.
Помоћник министра трговине Малиновић подсетио је гостујући на РТС да хлеб "Сава" не сме бити скупљи од 57 динара, што је уредбом прописана максимална малопродајна цена.
Оно што не спречава трговце је да та цена буде и јефтинија. Водећи рачуна о заштити потрошача омогућили смо да хлеб до краја јуна буде по субвенцонисаној цени, даље ћемо пратити стање на тржишту и на основу тога доносити мере, напомиње Малиновић.
Пазимо и на нашу привреду и у сарадњи са Унијом пекара и са ПКС дошли смо до тога да је неопходно да обезбедимо за њих јефтину сировину, у прошлом турнусу смо поделили више од 30.000 тона, сада је на располагању 32.000 тона за које до краја ове недеље пекари могу да се пријаве, каже Малиновић.
Истиче да ће током следеће недеље комисијски направити расподелу и омогућити да од надлежних институција преузму брашно и праве јефтин хлеб за грађане.
Право да конкуришу имају пекари који су у тренутку доношења уредбе били регистровани за ту делатност, а моћи ће да купе брашна пропорционално количини хлеба који производе.
Заузели смо једноставне критеријуме како бисмо на целој територији Србије обезбедили довољно брашна за пекаре који ће произвести хлеб по субвенционисаној цени за грађане, додаје Малиновић.
Рок је 5. март, али како наводи, све пријаве које стигну, а могу да се подносе и мејлом, у недељу до 23.59 сматраће се благовременом пријавом.
Захваљујући чињеници да водимо одговорну економску политику, ми смо имали повећање минималца, али и други импути су поскупели, не говорим о брашну. Ми смо омогућили да брашно добијају по субвенционисаној цени, али су енергенти значајно поскупели. Закључили смо да је потребно за 3,5 динара у односу на претходну уредбу да подигнемо цену, то није значајно повећање за грађане, али је компензација за пекаре, објаснио је Малиновић.
Морамо водити рачуна да приликом доношења мера не само ограничимо цене на начин да обезбедимо јефтине производе за грађане, већ да не доведемо привреду у проблем да није у стању да испоручи производе, упозорава он.
Према њеним речима, због тога је ово једна вага где ви у сваком тренутку морате да узмете и леву и десну страну и да на основу тога омогућите оно што је суштина, а то је добра снабдевеност нашег тржишта.
Половином прошлог месеца укинута су сва ограничења цена, а на режиму су остали само брашно, уље и шећер.
Док је важило ограничење одређених врста свињетине и пилетине било је прописано да килограм свињског бута не сме да кошта више од 750,20 динара, док је плећка без костију могла да се продаје максимално за 738,10 динара.
Малиновић је рекао да свакодневно прате кретање цена како на домаћем тржишту, тако и на упоредним тржиштима и на основу тога могу да се донесу одговарајуће мере.
Оног тренутка када смо пустили слободну продају меса на основу наше процене да ће то довести до снижења цена, омогућили смо слободно формирање цена и конкуренцију међу произвођачима, али и трговцима. У првој недељи смо имали да се свињски бут, за који је била прописана цена 750 динара, кретао од 450 до 750, данас можемо да купимо свињски бут по цени од 630 до 810 динара, што је у просеку испод цене прописане уредбом, каже Малиновић.
Указује да су произвођачке цене порасле.
У последњих десет година тржиште малопродаје постаје конкурентно, имамо долазак нових трговинских ланаца, јачање домаћих трговаца и у расту конкуренције омогућили смо најбоље нешто за потрођаче, а то је да се ценовном конкуренцијом трговци боре и због тога имамо распон од 630 до 810 динара за бут, код пилетине је иста ситуација, наводи Малиновић.
Каже да су трговци део цене преузели на себе.
Пратимо параметре да не будемо изнад таргет цена, трговци су свесни конкуренције и један део цена преузели су на себе, додаје помоћник министра трговине.
Имали смо неке медије који су навели статистички податак да је у 2022. цена млека порасла за 90 одсто, то је тачно за произвођачку цену. Ми као грађани смо платили свега 40 одсто те разлике, 50 и више одсто захваљујући мерама владе и еластичношћу трговаца с друге стране, нису платили потрошачи, мораће и произвођачи, поготово кланичари, као друга карика у ланцу, да воде рачуна о томе да цена буду онаква какву потришачи могу да плате, закључио је Малиновић.
