С друге стране председник Србије Александар Вучић и премијерка Ана брнабић су опрезни и најављују да ће пре преузимања било каквог потеза бити сагледана реалчна економска ситуација.
Премијерка Ана Брнабић изјавила је да би укидање Закона о привременом умањењу пензија значило смањење примања за 80 одсто пензионера, што Влада Србије не жели, већ се тражи начин како да се фазно поново пређе претходни систем – редовно двогодишње усклађивање пензија. Она је тако прокоментарисала наводе да је мисија ММФ-а сугерисала представницима власти да укину кризне мере за пензионере, односно Закон о привременом умањењу пензије, који је на снази већ четири године.
Све у свему, повећање пензија за све је извесно, само је питање када и како. Фискални савет Србије је, оцењујући Фискалну стратегију, казао да она не прецизира када ће се укинути привремено умањење натпросечних пензија, али и умањење плата у јавним предузећима. Што је још горе, указао је ФСС, задржавање привремене мере умањења пензија представља и обзиљан фискални ризик, будући да се најављују тужбе пензионера којима су примања још увек смањена. Те тужбе би се, оценио је ФСС, за период од 2018. лако могле показати као основане. При том, ФСС не спори да је мера умањења пензија до краја прошле године зарад финансијске консолидације била оправдана, али истиче да је опасност од избијања кризе јавног дуга прошла, а пензије су практично достигле свој дугорочно одрживи ниво те нема економског основа да та привремена мера и даље остаје на снази.
Много недоумица и забуна претходних месеци било је око Закона о привременом умањењу пензија. Наиме, пензионери су веровали – јер је тако било у предлогу – да ће он важити до краја 2017. године и да ће након тога бити укинут. Међутим, у коначно усвојеном Закону, који је објављен у „Службеном гласнику Србије”, рока важења нема, односно није ограничен. Да је то тако, потврђује и чињеница да у Фискалној стратегији Србије за ову годину, с пројекцијама за 2019. и 2020, уопште није ни предвиђено укидање његовог важења. На то је указао ФСС, тврдећи да је то највећи недостатак фискалне стратегије јер не прецизира када ће укинути привремено умањење натпросечних пензија којим је нарушен економски однос између уплаћених доприноса и исплаћених пензија.
Да су се пензије „уклопиле” у захтев ММФ-а потврђује и Финансијски извештај Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање за прошлу годину. По том документу, на крају 2017. године учешће нето пензија у БДП-у Србије пало је на 11,1 одсто, што је у складу са захтевом ММФ-а који је изнет још 2014. године. Осим тога, указао је директор Сектора за финансијске послове РФ ПИО Иван Мимић, трансфери из буyета за редовну исплату пензија су из године у годину мањи, те су на крају 2017. износили 31,3 проценат. Фонд ПИО је током прошле године повећао приходе и примања на 68,6 процената.
Иначе, пензије веће од 25.000 динара месечно умањене су од октобра 2014. године и то 22, односно 25 одсто. У тренутку када је држава усвојила Закон о привременом умањењу пензија учешће пензија у БДП-у износило је 13,8 одсто. Такође, пре четири године из буyета Србије за исплату пензија издвајано је око 50 одсто потребног новца. Пензионери којима су пензије умањене жалили су се Уставном суду Србије, али одговор нису добили, а последњих месеци најављују жалбу суду у Стразбуру.
Да ли ће креатори економске политике у Србији прихватити сугестију ММФ-а, па и Фискалног савета Србије, тек ће се видети, с обзиром на то да је већа сада најављено повећање пензија до краја године. Уколико пензије буду повећане – а нема сумње да се то и догогодити ако економски резултати и даље буду добри – остаје отворено питање да ли има довољно новца и за њихово повећање и за укидање Закона о привременом умањењу пензија.
Љ. Малешевић
