Увећање се односи на новембарску плату, која се исплаћује у децембру.
Највеће повећање плата од 15 одсто добиле су медицинске сестре, затим следе доктори са 10 одсто повећања, а толико су добили и истраживачи у научно - истраживачкој делатности и запослени у установама културе.
Запослени у високошколским установама и установама основног и средњег образовања, предшколским установама, као и запослени у установама социјалне заштите добили су повећање од девет одсто, а запослени у државној управи по 8 одсто повећања плата.
Основна нето плата медицинске сестре, без минулог рада, у октобру 2019. године износила је 42.819,00 динара, док у новембру износи 49.242,00 динара, док је основна плата доктора специјалисте у октобру износила 87.518,00 динара, а у новембру износи 96.269,00 динара. Основна плата за кадар у установама социјалне заштите са седмим степеном стручне спреме, односно за социјалног радника, психолога, и водитеља случаја у Центру за социјални рад, у октобру 2019. године износила је 59.422,00 динара, док у новембру износи 64.770,00 динара.
Основна нето плата, без минулог рада, са седмим степеном стручне спреме у установама основног и средњег образовања и предшколским установама, за васпитача, учитеља и наставника, је повећана са 54.216,00 динара, колико је износила у октобру ове године, на 59.095,00 динара, колико износи у месецу новембру.
У сектору здравства медицински техничари у 2020. години ће имати просечну плату већу за 37,9 одсто, у односу на период пре фискалне консолидације, односно 53,2 одсто већу у односу на 2015. годину. У сектору основног и средњег образовања запослени ће у 2020. години имати просечну плату већу за 29,7 одсто у односу на 2014. годину, пре почетка фискалне консолидације, односно 44,1 одсто већу у односу на 2015. годину, рекао је министар финансија.
Просечна плата професионалног војника са средњом стручном спремом у октобру ове године износила је 43.114,00 динара, док је у новембру износила 46.994,00 динара, што је повећање за 9 одсто.
Захваљујући добрим резултатима створили смо фискални простор који користимо тако што, између осталог, повећавамо плате у јавном сектору и на тај начин подижемо животни стандард грађана Србије, рекао је Мали.
Он је подсетио да је повећана и минимална цена рада, тако да ће она од 1. јануара бити већа за 3.000 динара.
Тако подстичемо и веће зараде у приватном сектору, где такође ради велики број грађана Србије. Самим тим, очекујемо да просечна плата већ у децембру буде око 500 евра. То је обећање које смо дали и које је можда некима звучало недостижно, али које ћемо успети да испунимо, истакао је министар.
Он је додао да није било лако 2014. године, када је председник Србије Александар Вучић започео структурне реформе.
Није било лако ни у економском а ни у политичком смислу, али сада видимо да је то била добра, права и храбра одлука. Поносни смо на макроекономске резултате и на убрзани развој наше економије, и желимо да то осете и грађани Србије, истакао је он.
Додао је да су сви макроекономски показатељи у Србији добри, да је раст БДП-а од 4,8 одсто у трећем кварталу ове године, незапосленост пала на 9,5 одсто, а незапосленост младих смањена са 51,2 одсто, колико је износила 2012. године, на 26 одсто, колико је износила у трећем кварталу ове године.
Истиче и да у последњих пет година у Србији има 400.000 новозапослених, тако да је Србија на самом врху Европе.
Добре резултате нам потврђују и светске финансијске институције и рејтинг агенције, а управо ће сутра једна рејтинг агенција објавити ревизију нашег кредитног рејтинга, те се надамо и верујемо да ћемо добити добре вести, нагласио је министар.
Мали је истакао да ниво плата у 2020. години задржава учешће од 9,5 одсто БДП, на нивоу опште државе, колико ће износити и на крају 2019. године.
