БиоСенс је победио у конкуренцији 130 тимова и освојио награду од 130 хиљада долара из фонда Мелинде и Била Гејтса, за своје решење које оптимизује избор семена, доноси профит и смањује ризик пољопривредника, рекао је за Танјуг Оскар Марко, истраживач Института и напоминуо да то решење може да допринесе и решавању проблема глади у сиромашним земљама.
Професорка Весна Црнојевић Бенгин, која је кооснивач Биосенса и координаторка пројекта Антарес, подсећа да се институт бави дигитализацијом пољопривреде, те да са научне стране развија све што је најновије у ИТ сектору, микронаноелекроници, вештачкој интелигенцији, роботици, али да се турди да то буде примењиво у пољопривреди.
"Рангирани смо као први центар научне изврсности у Европи и кроз инвестицију од 14 милиона евра из ЕУ и 14 милиона евра од Владе Србије, растемо и развијамо се. Запослићемо нове младе научнике. Сад нас има близу деведесет", рекла је Танјугу Црнојевић Бенгин.
Она се осврнула и на изградњу зграде Института следеће године која ће, према њеним речима, бити јединствена у Србији, јер ће имати специјалну микронано електронску лабораторију која ће бити отпорна на вибрације.
Иначе, центар дигиталне пољопривреде Србије један је од првих резултата заједничког рада Владе Србије и истраживача Института БиоСенс на увођењу информационих технологија у пољопривреду, а резултат центра је и дигитална платформа АгроСенс, чији су основни сервиси бесплатни за све пољопривреднике.
Платформа омогућава да мобилни телефон постане алат путем којег се размењују правовремене, географски прецизне и релевантне информације о активностима у пољопривредној производњи.
