КОТРЉАЊЕ РАВНИЦОМ Посла има за комплетну породицу

Пољопривредно газдинство Александра Свирчева из севернобанатског села Иђоша простире се на око 55 катастарских јутара, од чега су нешто више заступљене ратарске културе, али је око 20 јутара под поврћем, од чега у пластеницима површине око 2.400 квадратних метара.
Aleksandar Svirčev iz Iđoša Foto: M. Mitrović
Фото: Александар Свирчев из Иђоша Фото: М. Митровић

- У озимој пластеничкој производњи узгајам салату, спанаћ и засновали смо расаде за наредни период - каже Свирчев. - Усеви су у добром стању пошто зима није одвише хладна па не изискује толико много енергената. Што се тиче пшенице која је на жалост ушла у зимски период тако што фактични није никла сад се налази у таквом стању да капацитет не могу да сагледам, али добро је да је бар засад никла па ако време послужи и са одговарајућом прихраном можда се и можемо надати нечему…

Свирчев констатује да лане у ратарству су приноси били солидни, мада ценама није био задовољан, а у повртарству била је изузетно лоша зато што је подбацила повртарска паприка као један од главних усева.

За разлику од повртарске паприке која је изложена условима на тржишту, Свирчев каже да за индустријску паприку има гарантован откуп од стране Прехрамбене индустрије “Витамин” из Хоргоша, са којим остварује веома добру и коректну сарадњу.

Мере које предвиђају обавезну пријаву сезонске радне снаге додатна су обавеза и атак  на мала и средња пољопривредна газдинства. Можда би вредело размислити да се нађе начин да и ми добијемо подстицај за запошљавање, као код отварање нових радних места у предузећима - сматра Свирчев

- Сарађујемо са “Витамином” пет-шест година и чак су ме пријатно изненадили да дају аванс да би могли финансирати комплетну производњу, а што се тиче другог дела производње, код повртарске паприке где смо осуђени да сами род дистрибуирамо, све зависи каква је сезона. Прошле године је све могло да се прода, зато што је било проблема у производњи, али и сво друго поврће смо успели да пласирамо, углавном на велико, а ишло је и у малопродаји на пијаци - сазнајемо од Свирчева.

Од предстојеће пролећне сетве домаћин из Иђоша ништа посебно не очекује, од онога што је уобичајено, него вели да само настављају тамо где су стали и за шта су егзистенцијално опредељени. 

- Нама је основна делатност пољопривреда и ми немамо алтернативе, просто морамо засејати све површине, па шта нам донесе година. Сетвену структуру нећемо мењати. Имамо доста широку палету повртарских производа од раног поврћа које је сада у пластенику, после тога иду парадајз и паприка, а на неким парцелама практично имамо две и по културе у току сезоне, негде чак и три. У производњи на отвореном имамо и по две културе, јер на површинама после жетве јечма ту иде производња купусњача - открива Свирчев, чије газдинство у сетвеној структури има двадесетак усева.     

Фото: Пластеници газдинства Свирчев Фото: М. Митровић

Пошто је добар део пољопривредног газдинства усмерен интензивнијој повртарској производњи има доста посла, често и превише. Свирчев напомиње да у овом делу Баната слови у неку руку и ружна изрека: “За будалу увек има посла!”

- Шта да кажем посла има, ради комплетна породица и имамо нешто сезонске радне снаге. Видећемо како ће се одразити примена нових прописа у вези обавезе пријављивања, али мислим да су ове мере директно уперене против малих и средњих пољопривредних газдинстава као што је наше, тако да чак размишљамо да ово све оставимо. Прича се о опстанку села и развоја пољопривреде, а ми у суштини у нашем селу не можемо приватно да купимо литру млека што је апсурд. Не знам шта да кажем. Мере које предвиђају обавезну пријаву сезонске радне снаге додатна су обавеза и атак на мала и средња пољопривредна газдинства. Можда би требало наћи начина да држава даје неки подстицај пољопривредним газдинствима која имају потребе за ангажовањем сезонске радне снаге, као што даје предузећима за отварање радних места, да се нађе нека оптимална рачуница да интерес буде обостран - сматра Свирчев.

Он напомиње да више размишља о томе да смањи производњу и да колико је могуће са овим подстицајним мерама које су у оптицају, унапреди производњу механизацијом.

- У пластеничкој и интензивној производњи поврћа на отвореном не може се без ручног рада, пошто наши пластеници нису тог типа да се може другачије. Мислим да ће то бити велики атак на људе који организују производњу јер се повећавају наднице, и значиће нове обавезе. Наше газдинство је користило покрајинска подстицајна средства за опрему за наводњавање, чак и средства која су давана из буyета локалне самоуправе Кикинде. Захваљујући томе располажемо са солидним системом за наводњавање којим је покривено нешто више од 20 јутара - каже Свирчев.    

Милорад Митровић

EUR/RSD 117.7643
Најновије вести