- Већ је асфалтирано пола једне цеви и пола друге, остао је само завршни слој да се уради асфалт – бетон то јест СМА”, казао је директор ЈП „Путеви Србије” Зоран Дробњак.
Али, када се изађе из тунела Лаз, пред неимарима је већ нови изазов. Изгадња моста у Марковици дужине 240 метара захтевао је бројне друге припремне радове да би се стубови коначно безбедно поставили.
- Његова изградња је била омогућена тек по измештању 200
киловатног далековода што је био додатни посао који је морао да се обави у складу са свим процедурама управљача а то је Електропривреда Србије. Такође, неопходно је било уређење сталних водотокова који су предмет регулације а то значи да се њихово корито облаже каменом одговарајућег квалитета зиданим у цементном малтеру и то су трајни објекти који остају, јер се не сме дозволити било какво неконтролисано изливање воде која може да угрози објекте самог ауто – пута”, истиче руководилац надзора на изградњи ауто - пута Милош Велики Владимир Петровић.
Између тунела Лаз и Муњино Брдо има тачно 7, 3 километра али на тако краткој деоници гради се више објеката него на читавом Моравском коридору.
Овде се ради 12 мостова, 13 потпорних конструкција да не би дошло до обрушавања и четири надвожњака”, истиче Дробњак.
А тунел Муњино брдо посебна је прича. Веома захтевна геологија доводила је раднике у ситуацију да дневно напредују само 80 центиметара. На улазним цевима напредује се брже али код излазних у Прилипцу појавили су се додатни проблеми.
- Та геологија је проблем, материјал је лош, стенска маса је растресита. Због тога се ради у исто време примарна И секундарна облога, али то иде споро управо због геологије, да може да се минира ишло би то много брже”, рекао је директор ЈП „Путеви Србије” Зоран Дробњак.
Пробој тунела Муњино брдо тренутно је подигнут на пет метара дневно, али према речима директора „Путева Србије” иако су рокови у жижи интересовања јавности, квалитет изведених радова ипак мора бити приоритет.
- Ту нема разговора, квалитет мора да буде број један, да се испоштују процедуре, да се испоштују све технологије и нећемо дозволити да се било шта уради лоше. Нисам цепидлака зато што тражим да то мора да буде све одрађено у најбољем квалитету, јер кад захтевам да се уради добро онда сам миран”, категоричан је Дробњак.
Динамика радова, међутим, на осталим објектима са пожешке стране тече без проблема. Вијадукт који улази у Муњино брдо у финалној је фази а решена је и већина имовинско – правних односа.
У Прилипцу се завршава деоница аутопута Милош Велики од Паковраћа до Пожеге, али ту није крај већ нови почетак, јер се аутопут ту даље рачва на две стране, једна води ка Црној Гори, а друга ка Републици Српској.
РИНА
