Кроз програм је обезбеђено 410 милиона евра сектору средњих и малих предузећа, а највећим делом се финансира из средстава ЕУ, из програма ИПА намењених Западном Балкану.
Председник ПКС Марко Чадеж навео је да је проблем финансирања био и још увек је један од највећих ограничења успешнијег пословања привредника у Србији и на Западном Балкану.
"О приступу финансирању, не моземо да се похвалимо лакоћом добијања кредита и развијеношћу финансијских тржишта. Западни Балкан је у другој половини листе 137 земаља света", казао је Чадеж и додао да стандардна банкарска понуда у региону је још увек неадекватна за мала и средња предузећа.
Наводећи да је разговарао са премијерком Србије Аном Брнабић, Чадеж је казао да ће у другој половини године Србија добити нове законске оквире који ће регулисати који су то подстицаји који ће бити пружени инвеститорима када је у питању инвестирање у иновативне компаније и повезивање иновативних компанија са великим системима.
"Три велике ствари које очекујемо ове године су оквири за фондове ризичног капитала и предузетничког капитала, систем подстицаја за оне који желе да инвестирају у иновативне компаније и систем како да обезбедимо да се домаће иновативне компаније системски повежу са великим нашим компанијама и јавним предузећима где могу да испробају и развију свој производ", казао је Чадеж.
Додао је да су то три оквира која ће пружити могућност да и на средњи и дужи рок се искористи много више онога што стоји на располагању од стране европских институција и осталих финансијских институција које раде у Србији.
"За нас је битно да, и када говоримо о региону, успоставимо неку врсту оне-стоп-схопа, да објединимо све информације и да их привредницима приближимо и учинимо доступним, да радимо на подизању способности компанија да препознају могућности да што боље припреме пројекте, аплицирају за пројекте и да на најбољи начин искористе средства на располагању", навео је председник ПКС-а.
Додао је да је за то потребно да се подигну и наши ресурси.
Државни секретар Министарства привреде Бранимир Стојановић нагласио је да су циљеви Програма за развој предузећа и иновације Западног Балкана у потпуности компатибилни са приоритетима Министарства привреде за наредни период, а то су, каже, приступ изворима финансирања, већа подршка сектору малих и средњих предузећа и побољшање пословног окружења.
"У претходних шест година срповођења EDIF програма, постигнуто је веома много, нарочито у погледу сарадње између Европске комисије, финансијских институција које су активне у региону, билатералних донатора и економија Западног Балкана", казао је.
Као један од главних резултата платформе, Стојановић је навео већу диверсификацију финансијске подршке за Западни Балкан.
"За нас је нарочито значајна Гаранцијска шема, посебан простор за Србију, који ће допринети побољшању приступа финансирању за мала и средња предузећа подстицањем бољих услова кредитирања од стране финансијских посредника и креирању преко 100 милиона повољних кредита за мала и средња предузећа и предузетнике", навео је Стојановић.
У име Делегације ЕУ у Србији обратио се Ингве Енгстром који је казао да мала и средња предузећа представљају кичму привреде на Западном Балкану, као и у ЕУ.
"Та предузећа су изложена великим изазовима у финансирању и кроз овај програм покушавају да реше те проблеме", казао је.
Додао је да је са Владом Србије договорено да ове године инвестирају 20 милиона евра кроз грантове, како би се повећала кредитна способност предузећа у Србији.
