У Европској унији годишње се, по незваничним подацима, украде готово 1.200.000 аутомобила. Од тога се пронађе отприлике 800.000. Жртве крађа возила у Европи су заштићене јер су готово сва возила покривена каско осигурањем па њихова крађа може изазвати само неугодност. По подацима Интерпола и Еуропола, центри ауто-мафије на Балкану су Београд, Нови Сад, Шабац, Сарајево, Бањалука, Бијељина, Подгорица, Приштина, Софија, Скопље, Сплит и Загреб.
У Србији се, говоре незванични подаци, годишње украде близу 3.000 аутомобила, у Београду сваког дана у просеку нестану четири.
У нашој полицији предочавају да криминалне групе из Србије моторна возила и мотоцикле велике вредности краду на територији ЕУ, након чега их кријумчаре и уз фалсификована документа продају у Србији и земљама у окружењу. Извршиоци бирају возила која немају уграђене савремене системе заштите од крађе и налазе се на местима погодним за извршење дела.
Забележени су случајеви да извршиоци, уз коришћење фалсификоване личне документације, изнајмљују возила у рентакар агенцијама у Србији, али и у земаља ЕУ, одакле их довозе у Србију, где се израђује фалсификована документација на основу које се возила продају трећим лицима.
У студији МУП-а Србије „Процена претње од тешког и организованог криминала” наводи се да је учестала појава да се возила изнајмљена у рентакар агенцијама продају власницима ауто-отпада, уз договор да се, по расклапању возила у делове, пријави крађа, ради тзв. скидања с осигурања.
Један од модуса фалсификовања идентификационих података на самом возилу је тзв. радирање, односно механичко брисање и мењање појединих словних и бројних ознака, као и комплетно уметање бројева шасија и мотора. Код украдених возила регистрованих у Србији ознаке бројева шасије и мотора се прилагођавају постојећим документима која одговарају возилу исте марке и типа и као таква се даље региструју.
Када су у питању украдена возила с иностраним регистарским ознакама, идентификационе ознаке се мењају према фалсификованој иностраној документацији која се у Србији и суседним земљама прилаже уз захтев за регистрацију возила увезених из иностранства (инострани рачуни, иностране саобраћајне дозволе, полисе осигурања, личне карте, регистарске таблице и сл).
Та криминална активност повезана је и с утајом, преваром, прањем новца, али може бити спроведена и у циљу извршења других кривичних дела, као што су убиства и разбојништва, кажу у полицији.
Део крадених возила се, након фалсификовања бројева шасије и мотора, или уз помоћ фалсификоване документације, продаје у Србији. Возила старије производње и у лошијем стању се углавном расклапају и продају у деловима на легалним и илегалним ауто-отпадима, ауто-пијацама, али и путем огласа и интернета.
Полиција је предочила да у Србији делује више криминалних и организованих криминалних група које су специјализоване за крађу одређених типова возила и чији су чланови повезани и сарађују с другим криминалним групама у земљи и у региону. Забележени су случајеви да специјализоване криминалне групе из земаља у окружењу долазе у Србију ради тих кривичних дела. Те групе су мобилне, линијски организоване, с тачно одређеним улогама чланова у групи (типовање, набавка и израда алата, крађа возила, одвожење возила, изнајмљивање гаража или радионица, пласирање украдених возила, израда фалсификованих докумената, набавка регистарских ознака и сл).
„Приметно је и да организоване криминалне групе из земаља у региону ангажују појединце из Србије само за отварање скупоцених моторних возила специјалним алатима. Елемент организованости везан је првенствено за крађу возила иностраних произвођача новијег датума (за коју су потребни посебни алати и електронски уређаји уз помоћ којих се та возила могу насилно отворити и ставити у погон), као и за вршење тих кривичних дела у иностранству, где се, између осталог, обезбеђује и јака логистичка подршка члановима ОКГ. Специјализоване групе за та кривична дела углавном чине организатор и неколико сталних чланова, док се остали чланови регрутују по потреби”, истиче се у студији МУП-а.
Због мобилности и добре повезаности специјализованих група, расветљавање тих кривичних дела је отежано. Извршиоци одлазе с лица места у друге градове или напуштају територију Србије, често пре него што оштећени пријави крађу возила. Због протока времена од тренутка извршења дела до проналаска возила, често се не могу изузети трагови подесни за идентификацију извршилаца. Недостатак софтверских решења код појединих апликација у смислу повезивања с електронским читачима регистарских ознака је од значаја за откривање и расветљавање тих кривичних дела.
Рута води преко Мађарске и Хрватске
Возила крадена на западноевропској територији се преко Мађарске и Хрватске довозе у Србију. У зависности од старости и квалитета, возила крадена у Србији или западноевропским земљама одвозе се у различитим правцима, при чему се она новије производње кријумчаре ка земљама у окружењу или се одвозе у источноевропске земље. Ранијих година Србија је била транзитно подручје за кријумчарење возила ка Блиском истоку, али је та рута све мање актуелна због ратних сукоба на том подручју.
М. Бозокин
