Кријумчарење нафте је откривено захваљујући вишедневном осматрању потеза у близини Сланкамена, где су након неколико дана цариници који контролишу промет робе на рекама, уочили сумњиви чамац који је вукао баржу.
Мобилна екипа цариника приметила је чамац на око 1220. километру леве обале Дунава и одмах организовала акцију.
Потера за кријумчарима настављена је након што се у акцију укључила још једна екипа цариника, тако да су кријумчари били приморани да чамац и баржу принудно зауставе у једном од канала на десној обали реке.
Чим су се зауставили, две особе које су управљале кријумчарским чамцем, искочили су из њега и побегли кроз шуму, остављајући за собом и чамац и баржу пуну горива.
Цариници су потом запленили све што се затекло у речном каналу и организовали извлачење пловила и горива који ће до окончања прекршајног поступка бити ускладиштени под царинским надзором.
Утврђено је да се ради о баржи чија је носивост 10 тона горива, па када се томе дода и вредност самог чамца и барже, укупна вредност заплењене робе је два милиона динара.
Главни разлог за кријумчарење акцизне робе, у коју спада и нафта, је огроман профит који се остварује на разлици у цени.
''Где постоји разлика у цени, ту је и шверц. Кријумчари то гориво купују директно са бродова у транзиту и то тако што им се приближавају малим чамцима са јаким ванбродским моторима који вуку танк барже запремине и до 20 тона. Касније, наравно, то гориво препродају на домаћем тржишту'' истиче шеф Одсека за контролу водених путева у Одељењу за сузбијање кријумчарења Управе царина Предраг Ђуровић.
Чешће заплене нафте на реци резултат су одлучне борбе против свих видова кријумчарења, а нарочито кријумчарења акцизне робе у коју спада и нафта. Подсетимо да је царинска служба Србије током 2016. године спречила кријумчарење 60.000 литара нафте и нафтних деривата.
М.Сћ
