Оглас је расписан и за избор по четири судије у Врховни касациони суд и Управни суд.
Седам основних судова примиће 11 нових делилаца правде, а Привредни суд у Ужицу једног.
Недостатак судија година мучи домаће правосуђе. Процењује се да их у овом тренутку недостаје око 200, највише у основним и вишим судовима.
Да би се проблем мањка судија превазишао, редовно се расписују огласи. На самом крају протекле године Високи савет судства је на својој веб страници саопштио да је 26. новембра окончао поступак о избору судија и предлогу кандидата за судије који се први пут бирају. Оглас је био објављен 23. фебруара прошле године.
За њих је Високи савет судства 13. и 14. јуна 2018. организовао полагање испита за проверу стручности и оспособљености за судије који се први пут бирају.
Испити су, због великог броја кандидата, одржани у хали “Београдског сајма”. Првог дана испит је полагало 353 кандидата који су поднели пријаве за прекршајне судове, а наредног је на тесту било 719 кандидата који конкурисали за основне судове.
Током испита за тужилачке приправнике, који је одржан 29. маја прошле године, директор Правосудне академије Ненад Вујић је истакао да је реч о одлуци Министарства правде да распише конкурс за пријем приправника у судовима и тужилаштвима широм Србије.
– Приправнички стаж траје две године и за то време припремаће се и у пракси за полагање правосудног испита, похађање Правосудне академије и улазак у правосуђе Србије кроз прву судијску, односно тужилачку функцију. Реч је о 58 судова – основних, виших и привредних – који укупно примају 121 приправника и 16 тужилаштава – основних и виших – која их примају 39 – навео је тада Вујић.
Кандидатима је било дозвољено да аплицирају за место судијског приправника у више судова па је тако за судијске приправнике конкурисало чак 500 кандидата. То је први пут да се у правосуђе Србије истовремено прима толики број кандидата, а то је уједно и први пут да се кроз јединствено тестирање кандидата примају приправници.
Број „недостајућих” делилаца правде, како се незванично сазнаје, утврђен је након појединачне анализе рада сваког суда и броја судија у њему. На основу достављених података, изборни чланови највишег судског тела су, на основу прилива предмета, утврдили којем суду недостају судије, и колико. Упоређујући те податке и оне од средине 2014. године, стање у српским судовима, када је реч о броју упражњених судијских места, није се много променило. И тада је у судовима широм Србије недостајало око две стотине судија, а највећи „дефицит” делилаца правде и тада је био у основним судовима. Додуше, нешто мањи него сада – око 160.
Разлог непопуњавања упражњених судијских места, предочавају у највишем судском телу, лежи у многобројним законским процедурама и правилницима који морају да се поштују приликом одабира кандидата за судије. Њихов избор представља дуг и комплексан поступак, који је регулисан Законом о судијама, Правилником о критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности кандидата за судију који се први пут бира.
Осим тога, избор судија регулише и Правилник о критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности за избор судије на сталној судијској функцији у други или виши суд и о критеријумима за предлагање кандидата за председника суда. Број судија у судовима се константно мења те сам поступак избора није могуће обавити једним оглашавањем. Стога Високи савет судства периодично оглашава избор за судије одређених судова и спроводи наведени поступак, истовремено спроводећи и остале активности које су у надлежности Савета, наводе у тој судској инстанци.
Председница Друштва судија Србије Драгана Бољевић подсетила је раније на то да, по функционалној анализи реформе правосуђа, коју је 2013. године урадила Светска банка, а коју, по њеним сазнањима, власт примењује иако за то није донета формална одлука – у Србији нема мањка судија. У поменутој анализи и на основу ње датим препорукама, напомиње Драгана Бољевић, наводи се да би требало прерасподелити судије и судско особље из оних судова у којима има мање предмета у оне у којима је њихов број већи.
Указујући на проблем мањка судија, председник Високог савета судства Драгомир Милојевић је више пута истицао да се и даље трага за најбољим моделом избора судија.
– Магична формула за избор судија не постоји – наглашава је Милојевић. – Остаје да се види у којем правцу ће ићи измене Устава и да ли ће се избор судија и председника судова приближити европским стандардима.
М. Бозокин
