У последње две деценије то је први пут да је откривено деловање руских агената у Србији. Претходна највећа шпијунска афера била је 14. марта 2002. године, када је војна служба безбедности ухапсила генерала Момчила Перишића у мотелу на Ибарској магистрали. Некадашњи начелник Генералштаба ВЈ осумњичен је да је одавао поверљиве информације тадашњем службенику америчке амбасаде у Београду Џону Нејбору.
Процес Перишићу поводом тог случаја био је у прекиду због његовог одласка у Хаг, где је ослобођен оптужбе за ратни злочин, а биће настављен почетком наредне године.
Нема прецизних података о томе колико страних обавештајних служби „оперише” у Србији. Ипак, по незваничним подацима, у нашој држави има 55 шпијунских (обавештајних) агенција из 40 земаља.
По подацима наших безбедњака, најактивнији су шпијуни десет страних служби. Од њих најутицајнији су они из ЦИА, затим британског МИ-6, немачког БНД-а, руског ФСБ-а, али хрватски шпијуни важе за најагресивније. За раменом им стоје шпијуни Турске, Ирана, али и такозване државе Косово.
Домаћу јавност је почетком сетембра 2016. узбуркала информација да је пензиони официр ВРС-а Чедо Чолаковић радио као шпијун хрватске обавештајне службе. Виши суд у Београду Чолаковића је ове године осудио на три године затвора.
Професор безбедности Дарко Трифуновић из Београда, иначе добар познавалац обавештајних служби у Србији и свету, указује на то да се доушници из Хрватске посебно баве привредном шпијунажом. Истиче да хрватски агенти откривају најпољније услове за куповину српске земље у Војводини. Оранице затим хрватски купци укњиже у Осијеку као власништво државе Хрватске.
Трифуновић је својевремено тврдио да Сигурносно-обавештајна агенција СОА овде има и свој пункт за обуку обавештајаца за Косово и Метохију. Оперативци СОА, како наводи тај стручњак, обучавали су Албанце на КиМ методама специјалног рата, електронског прислушкивања и посебним техникама егзекуције.
Присуство СОА није неочекивано ако се зна да Хрватска и њен државни врх контролишу највећу криминалну мрежу клана Османи, којом руководе три брата, наводе упућени.
Један од некадашњих високих функционера Војно-безбедносне агенције, који је желео да остане анониман, наводи да је у Србији веома активна и црногорска Агенција за националну безбедност АНБ. По његовим речима, АНБ прати кретње црногорских криминалаца у Србији, али истовремено прати и све оне за које се сумња да раде за Мила Ђукановића.
Осим класичних шпијуна, у Србији као жбирови бораве и раде разни аташеи при амбасадама, као и припадници многих страних фирми који преко својих безбедносних сектора делују као продужене руке обавештајних служби земаља из којих долазе.
М. Бозокин
