Истом одлуком Апелациони суд је наложио да им се понови суђење пред Вишим судом у Београду и отклоне све битне повреде кривичног поступка и нелогичности из пресуде.
Ребрача је оптужена да је од 2. јуна 2006. године до 9. марта 2010. године, у Београду, као директор Добротворног фонда “Катарина Ребрача”, у који су донатори уплаћивали средства неопходна за превенцију рака дојке, прибавила себи противправну имовинску корист више од 22.5 милиона динара.
У томе суд јој, према оптужби, помогле Мирјана Христић из Агенције "Мима арт" и Сладана Миронија из Агенције „Топ имаге", којима ће се суђење такође поновити.
Терете за кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица.
Од оптужби против Ребрачине мајке Сандрине Богуновић Више јавно тужилашство је одустало прошле године.
У детаљном образлзозењу Апелационог суда се да се основано жалбама бранилаца окривљених указује на недостатак разлога у погледу чињеница утврђених првостепеном пресудом да је Миронија, као одговорно лице Агенције „Топ имаге” подигнуту готовину предала Ребрачи коју је она потом задржала за себе.
Првостепени суд, како се наводи, не даје оцену одбране Мироније где је између осталог рекла да је њена зарада била 100.000 динара месечно, те да је само на име накнаде за свој рад она узела 3,6 милиона од укупно уплаћених 7,2 милиона на рачун Агенције „Топ имаге” од стране фонда Ребрача, док је преосталих 2,7 милиона плаћала трошкове Агенције у кешу.
С друге стране, накнадно достављена спецификација уз раније приложене фактуре, која је била предмет оцене Комисије вештака приликом израде допунског налаза, односи се на комплетан износ испостављених фактура Фонду Ребрача, а првостепени суд није разјаснио контрадикторност чињенице да је окривљена достављеним спецификацијама понудила правдање за све фактурисане услуге, са наводима њене одбране да су заправо услуге вределе свега 2,7 милиона, а да је 3,6 милиона она узела себи за плате.
Поред тога, према ставу Апелационог суда, основано се указује да је изрека првостепене пресуде противуречна са образложењем, јер суд наводи да је Христић са рачуна Агенције “Мима арт” подигла 2.927.000 динара и сав новац предала Ребрачи, иако та Агенција услуге није пружила Добротворном фонду у том износу, док се у делу образложења пресуде наводи да Христић није вршила било какве услуге за Фонд.
Такоде, Апелациони суд је указао на неразумљивост у погледу квалификације кривичног дела које су предузеле Христић и Миронија јер зирека пресуде обухвата и радње помагања и радње извршења кривицног дела, а оптужницом им је стављено на терет помагање Ребрачи у извршењу кривичног дела.
Поступак против њих је покренут у априлу 2010. године хапшењем Ребраче, која је у притвору била до октобра те године, након чега је пуштена да се брани са слободе, уз одузимање пасоша и забрану напуштања боравишта.
