Ових групација највише има на територији Косова, Албаније и БиХ, али постоје и у Црној Гори, ужој Србији и Северној Македонији. Оне представљају, како се тврди, "инкубатор претњи безбедности" читавој Европи.
Према писању италијанског листа "Ил Темпо", ове ћелије постоје већ око две године, али је у последње време, а нарочито од почетка рата у Израелу, примећена њихова нешто већа активност. Те ћелије чини око 500 повратника из ИСИС, са ратишта у Сирији и Ираку, али се стално регрутују нови, чак и међу мигрантима који пролазе балканском рутом ка Западној Европи.
- У време открића ових ћелија било је преко 1.000 бораца који су током рата у Сирији напустили подручје Балкана да би се придружили редовима Исламске државе. Проблем је што се вратило нешто мање од половине њих. Сада су они могући вектори ризика за европску и националну безбедност, посебно имајући у виду стечено војно искуство и понекад јаке везе успостављене са дијаспором у Европи - преносе италијански медији сазнања обавештајних служби своје земље.
Они даље упозоравају и на "главу" ове организације
- Међу њима се истичу такозвани "Балкански лавови", мрежа која има задатак да ојача "периферне зглобове" покрета и покрене нове терористичке акције у Европи.
"Салафистичко и вехабистичко порекло"
Тих 20 џихадистичких ћелија активних на Балкану су, углавном, групе салафистичког и вехабистичког порекла и централе су им на Косову, Албанији и Босни. Али, не само тамо. С друге стране, према италијанским обавештајним службама које су подигле узбуну, "главне карактеристике овог феномена одређују транснационалне и међуетничке мреже, често са европским везама". Стога је ризик да ови људи могу да продру у Европу велики.
Наиме, само прошле године балканске путеве је прешло скоро 150 хиљада миграната. Од јануара до августа ове године стигло је 52 хиљаде нових. Пролазе утабаним копненим путевима и преко група за трговину људима, лако ступају у контакт са екстремистима. Њихове етничке припадности су различите: од Пакистанаца до Непала, али има ту и дугих националности, посебно из Северне Африке.
- Таква хетерогеност одговара подједнако разноликој криминалној стварности - упозоравају обавештајци и напомињу да су државе региона већ алармиране овим подацима.
Александар Радић, војни аналитичар, истиче за "Блиц" да ако је, заиста, "20 ћелија џихада активно на Балкану, онда би те ћелије већ до сада морале да буду разбијене".
- Кад бисте знали да је 20 ћелија џихада активно на Балкану, то је прворазредна обавештајна информацију коју не делите са медијима и јавношћу већ чините све да разбијете такве ћелије. Питање је и како се мере ћелије и шта је уопште ћелија - наводи Радић.
- Етнички Бошњак вратио се из рата у Сирији и индоктринирао младића који је потом пуцао на полицајца и убио га. Како је тај механизам могао да се процени? Видели смо и на примеру последње пуцњаве у Бриселу да су безбедносни системи доста инертни. Тешко је одбранити се од тероризма. Екстремисти сада бирају шта је опортуно, а шта не за њих - прича Радић.
Наш саговорник каже да је потребно направити разлику између самосталних акција и организованог тероризма.
- Острашћени појединац подстакнут атмосфером може да изврши напад иако нема никаквог контакта са терористичком организацијом. Сличан случај ми смо имали ове године у Младеновцу након масовног убиства у школи "Владислав Рибникар". После таквог напада, рецимо, терористичка организација може да преузме одговорност. Политичка одлука Хамаса је била да 7. октобра масовно зароби цивиле како би покушао да промени правила игре која су до тада важила - тврди Радић.
Блиц
