У разговору не треба да буду примарна питања о оценама. Јурњава за оценама је притисак који родитељи стављају пред децу, несвесни да то води у повећану аксиозности која може да буде увод у тежа психичка стања.
Шибул истиче важност отворености у комуникацији са дететом, пружајући детету љубав и сигурност да од родитеља увек могу добити помоћ и подршку.
- Репресивно деловање родитеља затвара комуникацију. Родитељи треба да делују педагошки. Ако показују благост и љубав, деца ће причати са њима, сами ће се поверити и поделити са родитељима своја размишљања – испричао је Шибул.
Психолог саветује родитеље да проводе више времена са својом децом, али сматра да је драгоцено време проведено са сваким дететом понаособ. Деца су тада слободнија и отворенија за комуникацију, на тај начин развијамо блискост и поверење. То је теже када су сви заједно.
Разговор не треба да буде ислеђивање, него би требало показати бригу и интересовање, тако да дете може слободно да изрази своје мисли и осећања.
- Уколико посумњате на проблем, приђите му питањем да ли га нешто мучи, да ли хоће то да подели са вама и како можете да му помогнете. Треба да се покаже љубав, поштовање и разумевање, а то је улога доброг родитеља – напомиње Шибул.
Постоји опасност да се не уочи на време промену у понашању и расположењу, а то често буде последица заокупљеношћу родитеља сопственим проблемима. Ако дете нема могућност да се некоме блиском обрати за помоћ, тада тражи подршку у групама вршњака а то често буду неконструктивне и неадекватне групе, које га могу увести у још већи проблем.
- Таква деца су препуштена себи и својој патњи и траже подршку у припадности разним групама, попут навијачких, или се окрећу наркотицима и алкохолу. Кључ свега је одговорно родитељство – поручује Шибул.
Љ. Петровић
