али је негирао да је том приликом било разговора о доласку поглавара Католичке цркве папе Фрање у Србију.
Митрополит Амфилохије рекао је новинарима да је папи уручен одговор патријарха српског Иринеја на његово писмо од прошле године, а у вези канонизације хрватског кардинала Алојзија Степинца.
"У одговору нашег патријарха је предвиђена комисија за разговор са наше стране и сада очекујем од Ватикана да они у свом одговору одреде комисију. Највероватније ће, поред чланова бискупске конференције католичке цркве у Хрватској, у дијалогу непосредно учествовати и представници Свете столице", рекао је митрополит.
Упитан да ли је време за папину посету Србији, митрополит је рекао да о томе конкретно није било разговора.
"То је питање будућности и на неки начин везано је и за личност Алојзија Степинца", рекао је митрополит подсетивши да је реч о најтрагичнијем периоду у односима двеју црркава.
Он је додао да се цео тај период прелама преко личности Степинца.
У делегацији СПЦ је, по речима митрполита, у Ватикану био и владика бачки Иринеј и др Дарко Танасковић, бивши амбасадор Беграда у Ватикану и актуелни амбасадор Србије при Унеску.
Папи Фрањи су, каже, уручили поклоне - иконе Мајке Божје и светог Јована Владимира.
"Икону светог Јована Владимира папи смо уручили поводом 1000. годишњице обележавања његове мученичке смрти, он је страдао у време јединствене цркве Истока и Запада" рекао је митрополит новинарима на представљању књиге "Свети Немањићи" у издању Светигора преса.
Он је додао да је то била прилика да папу обавесте и о обележавању те годишњице и о свему ономе што ће СПЦ у међувремену предузети до септембра идуће године, односно освећења храма светог Јована Владимира у Бару.
Амфилохије је истакао да вековни дијалог православне и католичке цркве заправо никада није престајао, од 11. века.
"Наше је да и даље делујемо у то правцу. Православна црква је увек била за дијалог, љјубав и истину", навео је он.
Митрополит је напоменуо и да ће у комисији за дијалог са католичком црквом о Степинцу, поред саветника тог тела бити он, апископ бачки Иринеј, митрополит загребачки Порфирије, епископ славонски, као и амбасадор Танасковић.
СПЦ очекује да та се та тела што пре дефинишу како би могла да почну а раде свој посао, закључио је митрополит.
(Танјуг)
