али таква припрема ми никако није помогла! Ипак, након таквог трауматичног порођаја сам схватила да је жени неопходна припрема за тај значајан догађај. Није само за мене био тежак порођај, био је тежак и за мога сина, наиме, у два наврата доктори су га након рођења оживљавали, зато сам га и назвала Лав – рекла нам је јога учитељица Ана Плиснић, сада Новосађанка, пореклом из БиХ. Знање и искуство које је стекла вежбајући јогу после операције, током друге трудноће и после порођаја, похађајући курсеве и радионице пренатал јоге, масаже за бебе, сада дели с трудницама, мамама и бебама на часовима јоге „Хипократ” јога студију.
Да ли сте после тог трауматичног порођаја тражили кривца?
- Када сам се вратила кући мама ми је рекла „дете моје, ти си једна ситна жена, па зар није било лакше да се породиш царским резом“. Али доктори нису знали како сам ја изгледала пре, они су мене видели као једну крупну жену од метар и осамдесет и мислили су да ће све ићи лако... Нисам размишљала о томе да ли су погрешили, или да ли су могли другачије, него, шта сам ја могла учинити да се боље припремим. Сви знамо да постоје жене које се јако лако породе, али постоје жене, попут мене, којима је потребна припрема, но до момента самог порођаја ми не знамо да ли ћемо се лако породити или не. То нарочито важи за прворотке.
Да ли сте се бавили спортом?
- Пре тог порођаја се нисам бавила спортом. Била сам мршава и мислила сам, ма супер ја изгледам, није ми потребно да трчим или да се бавим спортом! Ипак волим да роним и једрим. Мој супруг је спортиста, а ја сам више окренута уметности, наиме завршила сам књижевност и свирам чело.
Да ли сте после могли да мирно уживате у родитељству?
- После неколико месеци терапије и за бебу и за мене, схватила сам да и даље имам здравствених проблема, мада лекари у почетку нису схватали о чему се ради. Годину дана након порођаја сам ишла на операцију колена. Узрок је била велика осцилација у тежини, прво сам се током трудноће веома угојила, да бих после 9 месеци изгубила 32 килограма. Осим тога и трауматични порођај је „помогао“ да тело на колену почне да производи везивно ткиво које се морало одстранити. После сам ишла на физикалну терапију и тамо су ми препоручили јогу. Тако сам почела да вежбам.
Колико вам је јога помогла?
- Пуно ми је помогла и вратила ме у нормалу. Мислила сам да више нећу имати деце, јер не желим да поново кроз прођем кроз такву трауму, а с друге стране потичем из велике породице - имам сестру и три брата и знам колико је то богатство, па сам пожелела да и моје дете има ту срећу. Јога ми је толико помогла да сам била спремна и физички и ментално. Јога је за мене једно најлепше путовање на које сам кренула, јер ме је потпуно променила, јер је то било путовање ка унутра, ка себи. Тако да сам тада свом супругу рекла да сам потпуно спремна за другу трудноћу и да желим да мој Лав има брата или сестру и да желим да то буде природан порођај. Могу рећи да ми је јога освестила коју снагу носим у себи као жена.
Да ли сте имали учитеља или сте вежбали сами?
- После терапије сам вежбала аштанга јогу, но мој супруг је спортиста и често смо се селили и били у иностранству, па сам тамо ишла на разне курсеве и радионице, али највише сам вежбала сама. Када сам остала трудна, почела сам да вежбам пренатал јогу свакога дана око сат и по. Хтела сам да се што боље припремим и да превазиђем страх од порођаја. Тај други порођај је био потпуно другачији и могу да кажем да ми је то најинтимније искуство које сам доживела у животу.
Колико вежбање јоге може помоћи трудницама?
- Постоје јога вежбе које су добре за труднице, а постоје и положаји који могу олакшати сам порођај. За труднице које вежбају ти положаји нису напорни ни неугодни, док за оне које не вежбају могу бити додатан напор, што свакако није потребно. Но, осим ових вежби које помажу трудницама, са будућим мамама радим и теоретски део, да би разумеле шта им се у телу дешава у разним фазама порођаја, али и да знају како да себи помогну јер постоји много начина да се олакша и убрза порођај.
Колико су вам у томе помогле обуке на које сте ишли?
- Наравно и сама сам прошла разне обуке да то могу боље да пренесем, али дефинитивно да ме је властито искуство највише обогатило и изградило. Када породиља има знање како порођај протиче, онда она зна шта јој се дешава у телу и сходно томе како да реагује у одређеним ситуацијама. Хтела бих напоменути да се свака жена уз помоћ јоге може припремити за порођај, па чак и оне труднице које имају ризичне трудноће (поготово оне!). Будући да су такве трудноће врло стресне за трудницу, за њих је припрема, по мом мишљењу, неопходна.
Да ли радите пранајаму, јер познавање технике дисања олакшава порођај?
- Радимо и пранајаму, радимо медитације, визуализације, фокус, вокализацију, релаксацију; упознајем их с разним техникама које помажу да порођај буде бржи и лакши. Но с трудницама се вежба за све врсте порођаја: наравно, нагласак је на природном порођају, али припремам труднице и за порођај са индукцијом, порођај са епидуралном анестезијом, али радим припрему и за царски рез. Кад је жена упозната и припремљена за све ситуације, онда јој је много лакше. Остаје смирена и сталожена, што је јако битно, јер је важно и како сарађује и слуша упутства бабица и лекара.
Осим часова јоге за труднице, ви држите и часове јоге за младе маме. Шта вас је на то инспирисало?
- После порођаја жељно сам ишчекивала када ћу поново почети да вежбам, јер сам се боље осећала, али ми није лако било да нађем времена за то. Наиме, у првим месецима сам као и друге маме дојила дете на свака 3 сата. Једног дана сам одлучила да ставим своју Ларицу на јога-простирку и вежбам док је она поред мене. Схватила сам да је време које проведем с мојом ћеркицом на тој простирци најинтензивнији део дана који проводимо заједно. Морам рећи да мада проводимо са својим бебама 24 сата, ми ипак нисмо толико посвећени само њима, јер нешто радимо, кувамо, спремамо… Јако смо мало присутни. Тај високи ниво присутности када смо заједно не осећају само маме, већ и њихове бебе!
Да ли је тако и на вашим часовима за маме и бебе?
- Све се маме плаше да им бебице не плачу када дођу, али тај страх је безразложан, јер дете осећа смиреност маме, која умирујуће утиче и на бебу. Дете препознаје ту вибрацију. Зато позивам маме да дођу и да се саме увере. Можда јога промени и њихов живот као што је променила мој. Желим да кажем да су ми моја деца, Лав и Лара, тотално променили живот и да су ме научили ко сам ја. Помогли су ми да боље упознам себе. Ми стално имамо тај осећај да морамо нешто нашу децу да научимо и увек им говоримо ви требате да нас слушате. Мислим да је то потпуно погрешно, јер сам се уверила да су наша деца и наши учитељи и да ми требамо њих да слушамо и да ће нам они највише рећи о нама самима. Они су наша огледала, јер тако лако видимо шта су они научили од нас.
Сви који вежбају јогу кажу да их она мења на боље. Шта је вама та промена донела?
- Највећи увид у себе кроз јогу сам добила тако што сам схватила да морам да преузмем одговорност за себе, за свој живот. Научила сам и да су наша деца најбољи јогини, најбољи учитељи, зато што она живе у садашњем тренутку, она се не питају шта је било јуче, нити су оптерећена шта ће бити сутра. Она нису под стресом, једини стрес који осећају је наш стрес, они осећају ту нашу вибрацију. Веома је битно да свака особа ради на себи, а поготово родитељи, јер то је највеће богатство које могу понудити својој деци. Ми смо сви условљени обрасцима понашања које смо сакупили у најранијим годинама нашег одрастања, а ретко ко тога је свестан, јер се најчешће тог периода у животу и не сећамо. Управо ми је јога помогла да освестим тај део себе и да коригујем нежељене реакције и понашање. Осећам да ми је тај моменат у животу био велика прекретница на боље, како за мене лично, тако и за моју околину. Могу рећи да кад се догодила трансформација у мени, да се и свет променио мало на боље. Вероватно је то једини начин да се деси промена, да кренемо од себе.
Марина Јабланов Стојановић
