Међу силним друштвеним мрежама, прилично, и све више, издваја се блог, као савремена верзија дневника, или још боље - споменара, јер се радије делио са другима. Утисци, омиљене боје, музика, љубав... Све је то стајало на страницама које су се, пре него што буду испуњене, куповале у књижари, или правиле код куће, у сопственој режији. Данас је релативно лако доћи до властитог виртуелног издања “споменара”, уз неколико кликова у већ готовим (јузер френдли) програмима, или једноставним регистрацијама на већ постојећим платформама. Само лик и дело добија се такозваним пратиоцима, односно љубитељима вашег рада...
Блогови играју важну улогу и у новинарству. За разлику од све масовније контролисаних медија, помаме за тржишном и другим утакмицама, читаоци су се окренули извештавању оних који без длаке на језику, али ипак са иоле сувислим интегритетом, не жале време да напишу нешто у властито име и на властитој страни. Има тога и у још озбиљнијој грани - критици, или такозваном жанру коментара... Хм, добро.
Шта о томе каже блогер(ка), баш из света уметности, Битеф театра, са “мистериозним”, оригиналним насловом “Донеси Анђи” (donesiandji.com) и панк поруком - “F... art, let‘s dance”?!
- Не знам шта да мислим о блоговима. Понекад мислим да је ђаво однео шалу, и да је интернетско небо толико широко и пропустљиво да на њему може да се нађе све - каже Анђелка Јанковић, “природно” несигурна, али пронађена у свом новооткривеном рају за душу. - Волим да читам блогове, али ми блогови нису заменили књиге и новине. Време и друштво утиче на изборе па тако је утицало и на мене. Свиђа ми се што на интернету можемо бити своји уредници. Одувек сам маштала да будем женски писац, издам књигу, па после и да имам свој блог, а негде ми је и даље један од снова да будем уредница неког супер доброг магазина и емисије. Шта су данашњи блогови, него све то у једном.
Анђелка Јанковић у свом новом свету подржава добре битс енд бајтс (ритмове и залогаје), јер мисли да позитивно може да утиче на људе око себе, затрпане свакаквим смећем.
- Мој блог не представља нити отклон, нити бег, већ моју позоришну сцену или лични филм, јер знамо да су и позориште и филм симбиоза свих уметности. Десет плус година рада у области продукције и менаџемента у култури, уметности, невладином сектору, филмској индустрији, водило је отварању агенције “Културифик”, која је тако добила један самосталан пројекат, за душу. Одлучила сам се да напустим балетску и плесну каријеру, ради студирања и неке стабилније каријере, али балет и плес никада нису напустили мене. Од малена су утицали на моје изборе и отвореност када је реч о храни, и другим активностима и најважније дали ми најбољу основу за истраживање тела и његових могућности кроз јогу, фитнес, скокове у воду, и све остале “спортове“ које сам пробала. Прво књиге, па кување, позориште, филм и спорт, моја су најбоља терапија, моја храна за душу и то желим да приближим и приуштим другима. Само здрава и нахрањена душа уз здраво тело пружа живот вредан живљења. Читајући разне књиге, након што сам се суочила са једним хипергликемијским нападом и депресијом, схватила сам да не постоји излечење само храном, лековима или физичком активношћу. Човеку је потребно, да би изашао из зачараног круга и лек, и терапија разговором, и лимунада, и обавезно истезање, и медитација, али богами и да се озноји, истрчи, да боксује, и да буде чупав и лењ, и да изгледа као луткица из Трста спремна за позориште. Бар је тако у мом случају. Жеља ми је да својим искуством помогнем онима који деле моја интересовања, у откривању нових рецепата, да заједно, па макар то било и само понекад, шећером или добрим коктелом испунимо души жељу, да путујемо заједно и свој ум макар и преко мрежа отворимо за нешто ново. Да се изборимо са успонима и падовима, штитном жлездом, инсулинском резистенцијом, полицистичним јајницима, а пре свега са мислима и животом када је тешко.
Анђелкин сан на стварност помогао је да изнесе њен пријатељ, један Алекс. И поред криза, зато мисли да су пријатељи најважније особе у свачијем животу. Пријатељство данас очигледно може да буде и виртуелно. Који је ваш сан?!?
Игор Бурић
