Брнабић: Апелујем, поштујте мере

БЕОГРАД: Премијерка Ана Брнабић каже да је у последња 24 сата 159 особа примљено на болничко лечење у Србији од ковида 19.
brnabic
Фото: Танјуг (видео)

Она је апеловала на све грађане да поштују мере и да максималну буду дисциплиновани.

"Носите маске што чешће. Молба је да се људи не окупљају, јер је то најнеодговорније понашање и атак на наш здравствени систем", рекла је Брнабић новинарима у Београду.

Она је навела да све политичке разлике могу да сачекају, да сада треба да се најозбиљније схвати борба против коронавируса и да се поштују све мере превенције.

Напомиње да се у Србији све већи број људи тестира, да тестова има довољно, али да се јавља загушење са обрадом ПЦР тестова.

Због тога ће се, како је рекла, у наредним данима фокусирати у извештавању на број прегледа и број хоспитализованих пацијената.

"Делује да мере дају резултат, зато што већ четири дана имамо смањење броја новооболелих", закључила је она.

Корона, током јула, није изненадила само Србију, већ цео свет

Кризни штаб ће пратити ситуацију и разматрати да ли је потребно увести рестриктивније мере, изјавила је данас премијерка Ана Брнабић.

Она је рекла да је била молба председника Србије Александра Вучића да се иде на рестриктивније мере, пошто су својевремено већ дале добар резултат и сигурно би опет имале резултат, али да Кризни штаб и влада, иако се слажу са таквом проценом, ипак иду на то да се против короне боримо зајдничком свешћу и одговорношћу.

"То је комплексан процес, који спорије даје резултате, него забрана кретања, а да ли је то паметна одлука или не, показаће се", рекла је Брнабић одговарајући на питање новинара.

Упитана да да упореди ситуацију у првом таласу и ову сада, Брнабић каже да њој делује да је сада ситуација много комплекснија.

Премијерка каже да је корона вирус изненадио не само нас, него читав свет овим ударом и експлозијом брјева током јула и када је топло веме.

"Очекивали смо да се земље које су се избориле у марту и априлу спемају за други талас током јесни", додаје Брнабић.

Истиче да је Србија међу првима у Европи увела најрестриктивније мере које су дале добре резутлате и омогућиле нашем здравственом систему да дише.

Брнабић каже да је Србија толико ефикасно сузбила вирус да су грађани говорили да су мере сувише рестриктивне и да вирус није толико страшан, зато што нисмо имали ситуацију као у Италији и Шпанији.

"Ипак, држава није одговорна баш за све и сви као појединци морамо да учествујемо, јер плашим се шта ће бити поново на јесен. Не треба да мислимо да можемо да се окупљамо ако нема полицијског часа и да нема неке нарочите опасности".

Волели бисмо да такве мере дају резултат као што су дале у Немачкој, али ако не буду, мораћемо да идемо на рестриктивније мере, рекла је Брабић и додала да је проблем што се сада понашамо другачије него у марту или априлу, што усложњава ситуацију.

Држава не криви грађане због пораста броја заражених

Премијерка Србије Ана Брнабић изјавила је данас да држава не приписује кривицу грађанима због повећања броја заражених од вируса корона и истакла да то никада није радила ни она, ни Кризни штаб, ни председник Александар Вучић.

Брнабић је на конференцији за медије истакла да, када каже да је борба против вируса корона "борба свих нас", односно и државе и сваког грађанина појединачно, то не значи "сваљивање кривице на грађане".

"Ја нисам никад чула да је Вучић свалио кривицу на грађане, ја када сам говорила да нисмо довољно дисциплиновани, кретала сам од себе, јер и ја нисам озбиљно схватила ношецње маске у затвореном простору", рекла је Брнабић.

Поновила је да је борба против вируса "појединачна борба", која подразумева ношење маски, држање физичке дистанце, прање руку и без окупљања.

Истиче да Кризни штаб сада жели против вируса да да се бори на другачији начин, без увођења рестриктивних мера, да се не би, додаје, ванредно стање уводило сваки пут када дође до скока броја заражених.

"Вирус ће остати са нама док се не пронађе вакцина, ми морамо да научимо да живимо са вирусом, а увођење ванредног стања за сваки пик није право решење", истакла је Брнабић.

Каже да Кризни штаб јесте грешио у вези са проценама кретања епидемиолошке ситуације, јер се очекивало да ће током лета бити затишја, међутим, истиче она, то није била грешка наших епидемиолога, већ су то прогнозирали и СЗО и остали епидемиолози у свету.

На питање зашто се Кризни штаб није оглашавао после дербија, избора и појединих прослава, Брнабић је одговорила да након тих окупљања није примећен скок броја заражених, људи на респираторима и преминулих, и да није било потребе за тим.

"Нисмо имали потребу за свакодневним извештавањем јер није било ничег новог и бројеви су били под контролом, а прес конференције смо прекинули, јер је долазило по два или три медија...Сада имамо потребе опет за тим, зато што имамо овакве бројке", подвукла је Брнабић.

Стојим иза сваке бројке и свега што је држава радила

Премијерка Ана Брнабић изјавила је данас да стоји иза сваке бројке и свега што је држава урадила у борби против вируса. 

Поводом примедби да у последњих месец дана нису објављивани реални подаци о броју заражених и преминулих, те наводне разлике између базе података и података које је износио Кризни штаб, Брнабић је одговорила да стоји иза сваке бројке, да је држава поштено информисала јавност, а да ће свакако ревидирати бројеве, као што раде и остале земље.

"Ми можемо да се играмо те оптужбе и игре са бројевима, али не видим чему то. Свака земља ради ревизију бројева, урадићемо и ми. Да смо желели нешто да кријемо не би правили конфренције у 15 часова. Стојим иза свих бројева", закључила је Брнабић.


На болничком лечењу 4.451 оболелих

Премијерка Србије Ана Брнабић саопштила је да је тренутно у Србији због последице вируса Цовид-19 хоспиталозовано 4.451 особа.

Како је навела, имају информације о томе колико је заражених на болничком лечењу, али да немају прецизне информације колико их је на кућном лечењу, јер се та евиденција не води због чињенице да није на снази ванредно стање.

Директор Инфективне клинике Горан Стевановић каже да немају прецизне информације о томе колико је пацијената на кућном лечењу, те да тај статистички податак у овом тренутку није приоритетан.

Када је реч о онима на болничком лечењу, Стевановић је нагласио да здраствене установе свакодневно отпуштају око 15 до 20 пацијената, те да такође примају нове и да се број хоспитализованих мења из секудне у секунду.

На питање да ли Србија бележи пацијенте које су се поново заразили вирусом Ковид-19, Стевановић каже да имају поједине случајеве, као и у свакој земљи, али да је то питање личног имунолошког система, који је различит код сваког пацијента.


У базу се, каже, уносе подаци индивидуално, из свих центара, статистику немамо, а свакако ће то бити стандард у будућности.

На опаску да је у једном периоду реферисан један преминули од короне данима, а сада имамо овакве бројке о жртвама, Брнабић је рекла да се није могло ни очекивати 12 преминулих, као сада, у време када је свега 14 људи укупно било на респираторима, за разлику од бројки данас.

Морамо да се боримо као друштво, без саплитања

Ана Брнабић истакла је данас да сматра да је од суштинске важности за будућност борбе против корона вируса да научимо да се боримо као друштво против ове пошасти "без саплитања".

Брнабић је, на конференцији за штампу, одговарајући на констатацију да је признала да је влада грешила, да се чуло од Предрага Кона да је досадашња стратегија пропала и да треба нова, а од Срђе Јанковића да су мере зашите "алфа и омега", и питање шта је стратегија, као и да су цифре непрецизне, те и да се чека и по недељу дана на резултате тестова, казала да је овај пут потребна другачија тактика.

„Ми не бежимо од увођења рестриктивних мера, ако то буде потребно, али мислим да је важано да научимо да је потребна појединачна борба свих нас како се не би десила безбрижност када попустимо мере. Не може држава да живи стално у ванредном стању, и да се чим се укине сви поново опусте“, објаснила је она. 

Што се бројки тиче, каже да је држава започела борбу без система. 

„Направили смо ад хок какав такав систем. Он је јако лош и критикован, с правом, јер смо морали да запослимо 50 људи у болницама да ''хране'' базу података да не би оптерецћивали медицинске раднике, док се боре за животе људи. То није систем“; додала је Брнабић.

Казала је да је систем када постоји електронски здравствени картон, јер из актуелног није могуће водити паралелну евиденцију.

„Да сам знала, када сам постала премијер, да ћемо имати борбу против оваквог вируса, дигитализација здравства, а не образовања, била би приоритет“, истакла је она.

"Да смо радили дигитализацију здравства имали би електронски здравствени картон и могла бих да повлачим бројке у сваком тренутку, што је оно што се трудимо сада да радимо“, казала је она.

Истакла је да се због тога не може рећи да се нема поверење у бројке, јер нема разлога зашто би држава лагала.

Казала је и да је захваљујући новом систему држава имала боље податке од оних у борби против грипа.

Истовремено је рекла да се сагледавају и сви остали подаци, поред резултата тестова, као што су параметри прегледа, хоспитализације, отпуштених, да би се имала епидемиолошка слика.

Битно је да се питање вакцинације, кад дође, не политизује

Ана Брнабић изјавила је данас да би већ сада требало започети јавне разговоре о значају вакцинације у борби против вируса корона, јер је уверена, каже, да ће, када вакцина стигне, заједно са њом кренути и кампања неповерења у вакцинацију.

"Када дође вакцина, почеће и кампања неповерења о томе да ли се треба вакцинисати или не, а од броја људи који желе да се вакцинишу зависиће и наша борба против короне. Ако имате мали број људи који се вакцинише, онда немате одговор на вирус", нагласила је Брнабић на прес конференцији.

Истакла је свој лични став да је она за вакцинацију, јер је, истиче, то препорука струке.

Наводи да за сада нема кредибилне информације о томе докле се стигло са проналаском вакцине, али је подсетила да је Србија преко Европске комисије упутила више од два милиона евра за истраживања у тој области

"Важно је да не политизујемо тему вакцинације, јер то неће бити ни моја вакцина, ни Кризног штаба, ни Александра Вучића, већ једини начин борбе против вируса", подвукла је Брнабић.

Ментус приведен због вређања полиције

Сарадник Института друштвених наука др Владимир Ментус приведен је као особа која је вређала полицајце који су током протеста испред Народне скупштине штитили ред и закон, изјавила је данас премијерка Србије Ана Брнабић.

Она је на прес конференцији у Палати Србија, на питање шта зна о том случају, рекла да јој је тим поводом писао директор Института друштвених наука Горан Башић, те да је Ментус приведен као део групе која је ометала рад полиције.

"Приведен је као особа која је вређала полицајце, који су током протеста испред Народне скупштине штитили ред и закон. Све остало је одлука суда. Ја као извршна власт не могу ни да се мешам у одлуку суда, ни да је коментаришем, нити да утичем на њу тако да ја нисам права адреса зашто је суд донео такву одлуку", рекла је Брнабић.


О увођењу ригорознијих мера

Забрана организованих окупљања и обавезно ношење маски на територији целе Србије, и у затвореном и на отвореном простору, додатно би помогло нама и нашем здравственом систему у борби против корона вируса, изјавила је премијерка Ана Брнабић и најавила да ће сутра поподне или прекосутра ујутру сазвати седницу Кризног штаба на којој ће бити речи о ригорознијим мерама.

Она је на конференцији у Палати Србија тако одговорила на питање које би ригорозније мере могле да буду уведене, а да то није потпуна забрана кретања.

Ја бих предложила да имамо обавезно ношење маски на читавој територији Србије и у затвореном и на отвореном простору, без обзира да ли негде имамо ванредну ситуацију или не, рекла је Брнабић.

Навела је да би по њеном мишљењу то свакако у великом проценту смањило даље заражавање корона вирусом, али да то још није предложила, јер мора да се консултује са струком.

Као другу меру навела је забрану организованих окупљања, што је већ уведено у Београду.

Мислим да је макар у наредне две недеље добро да то имамо и у другим локалним самоуправама зато што у овом тренутку заиста нема потребе за великим прославама, рођенданима, венчањима...да не причам о протестима. Свака врста окупљања у овом тренутку на отвореном или у затвореном простору представља огроман ризик, поручила је Брнабић.


Истакла је да су припадници Министарства унутрашњих послова дали све од себе да сачувају мир и закон и да су реаговали када је то било неопходно - када је неко желео да упадне у државне институције или угрозио њихов живот.

Приватне лабораторије могу да раде ПЦР, ако имају капацитете

Премијерка Србије изјавила је да приватне лабораторије у Србији тренутно раде само брзе тестове на Ковид-19 и нагласила да држава нема ништа против да и они раде ПЦР тестове, уколико имају медицинске и безбедносне капацитете за то, али не да раде само тестирање, а да обрађивање пребацују државним.
Тако је Брнабић одговорила на питање новинара због чега приватне лабораторије не раде ПЦР тестове.

Што се тиче приватних лабораторија, ми смо им дозволили да раде брзе тестове, јер за то имају капацитет. Што се тиче ПЦР тестова, ја немам информације да то могу приватне лабораторије и да за то имају капацитете, нагласила је Брнабић.

Када је држава тражила да се приватне лабораторије у марту и априлу пријаве за ПЦР тестирање, нико од њих се није пријавио, каже премијерка, а само неколико њих је донирало опрему државним болницама за ПЦР тестирање, уз напомену да не могу сами да обрађују узорке.

Како је навела, јуче је поновила захтев да - уколико постоје приватне лабораторије које могу да обрађују ПЦР тестове - да се оне јаве.

С тим немамо проблем. Али проблем имамо уколико они узимају узорке, а од државних институција чекају резултате. То би довело до већег загрушења, рекла је Брнабић и поновила да уколико постоје приватне лабораторије које могу да обрађују ПЦР тестове држава нема никакав проблем да изда дозволу.

Када је реч о ПЦР тестовима, Брнабић је рекла да Србија има довољно тестове, али нагласила да не може свако да се тестира са било каквим симптомом јер то кошта државу 1,5 милиона евра, те да је то бесмислено.

Подсећа да је Србија у првом таласу имала подлоге за ПЦР тестирања у свим клиникама, те да је рађен огроман број тестирања од којих само један или два одсто су били позитивни, али да је то коштало Србију између 300.000 и 500.000 евра дневно.

Када је почео број заражених да се повечава, поново смо вратили подлоге за ПЦР тестирање у клиникама, наглашава Брнабић.

EUR/RSD 117.1527
Најновије вести