''Развој аутономних возила и доставних робота спада међу најнапредније у науци и технологији. Поносни смо да их поздравимо за тестирање на улицама Београда, развијених од Селф Дривинг Гроуп, лидера у развоју аутономних возила, која се издвојила од своје матичне компаније Yandex. Као део нашег развоја дигитализације, Србија постаје једна од првих европских земаља која тестира решења аутономног транспорта, заједно са САД и Израелом и стоји као лидер у развоју вештачке интелигенције у региону“, изјавила је српска премијерка Ана Брнабић, како се наводи у саопштењу.
Како додају из Self-Driving групе, технологије аутономне вожње ''постепено прелазе из сфере научне фантастике у стварност''.
У неким земљама, услужне делатности које користе аутономну вожњу, попут роботаксија, већ су оперативне и доступне свима који су заинтересовани.
Аутономна возила постају „врућа тема“ крајем друге деценије 21. века.
Убрзани развој машинског учења, компјутерских чипова и сензора, омогућио је стварање аутомобила који може сам да управља градским улицама на сигуран и ефикасан начин.
Ово не треба заменити са системима за помоћ возачу (енг. Advanced Driver-Assistance System - АДАС) у модерним аутомобилима, као што су Тесла аутопилот и слични, наводе изSelf-Driving groupe.
Док ови системи захтевају возача са возачком дозволом да управља возилом, стварно аутономна возила су направљена тако да људи у возилима буду искључиво путници.
Раст аутономног транспорта вођен је и повећањем тражње: све више људи заобилази набавку приватних аутомобила а, такође, сваке године се повећава обим превоза робе.
Поред услуга превоза путника, роботи за доставу такође се веома убрзано развијају, као што је случај са САД, где је велики број универзитета већ увео испоруку хране из ресторана и кафића у студентским кампусима.
Трећи, једнако обећавајући сегмент је дуголинијски превоз терета. Камиони којима управља вештачка интелигенција већ су возе мрежом међудржавних ауто-путева у САД.
Европа, за сада, покушава да ухвати корак са конкуренцијом, наводе из Self-Driving групе.
Покретање аутономне вожње или услуга доставе аутономним возилима захтева не само технолошку спремност, већ и одговарајућу правну регулативу.
Од почетака аутомобилске индустрије, саобраћајни прописи грађени су са претпоставком да ће човек увек управљати возилом, док сада, ова правила треба прилагодити ситуацији где возилом управља вештачка интелигенција.
Ред је на законодавцима да одлуче како робот возач може да добије возачку дозволу.
У вези са овим питањем, развијене земље подељене су у две групе -прва група ствара тзв. „Законодавне тест системе“ који омогућавају покретање таквих сервиса на ограниченој територији појединачних гардова или држава, док је друга група усвојила приступ: чекај и посматрај.
Њихова стратегија је да сачекају да земље из прве групе пробају различите приступе, пронађу оптималан за себе и прате даље.
Док овај други приступ може изгледати опрезан и логичан, његов проблем је што ће истраживачи ове технологије прво радити на оним тржиштима где законодавна регулатива већ постоји. Неће имати много разлога да шире своје операције док у потпуности не искористе могућности на тржиштима где раде.
С обзиром на то да САД и Кина, највећа светска тржишта за транспорт, тренутно активно развијају правне прописе за аутономни транспорт, Европа може чекати дуго времена на аутономна возила, наводе из Self-Driving групе.
То повлачи и чекање на користи које та технологија може донети у наше животе, као што су унапређена безбедност на путевима и доступност превоза.
Тренутна статистика у вези са аутономним возилима показује да су већ сада значајно безбеднија од оних којима управљају људи, чије грешке чине више од 90 одсто узорка незгода.
Људи могу бити ометени, кршити правила, уморни или под дејством нечега - што све води до несрећа које убијају више од милион људи сваке године, док аутономна возила, с друге стране, имају видно поље од 360 степени, строго поштују правила, нису подложна ометању и ''не спава им се за воланом''.
Експерти сматрају да аутономна возила могу драматично унапредити безбедност на путевима, потенцијално спасавајући хиљаде живота.
Ипак, нису све земље у Европи усвојиле конзервативни приступ.
Неке, укључујући Србију, почеле су са стварањем прописа за аутономни транспорт, наводи се у саопштењу.
Они који развијају аутономна возила озбољно траже нове локације, и неки су већ почели да тестирају своја возила на улицама Лондона, Минхена, и сада Београда.
''Када ће грађани и посетиоци Србије бити у могућности да се провозају, као што се то већ догађа у САД и Кини? Искуства пилот пројеката показују да је за развој потребно време, обично неколико месеци тестирања на новој локацији, пре пуштања аутономне услуге'', наводе из Self-Drivingгрупе.
Ово омогућава компанијама да обезбеде да се вештачка интелигенција прилагоди на нову средину, научи да исправно тумачи намере људи и „комуницира“ са њима на прави начин.
У овом тренутку, било каква незгода би сигурно утицала на поверење људи у ову нову технологију, због чега је безбедност на првом месту, пре свега, код произвођача.
Добра вест је да је Србија већ предузела прве кораке ка аутономној будућности, додају из Self-Drivingгрупе.
''Технологија је спремна и када регулатива буде потпуно усаглашена, Србија може бити у реду првих међу европским земљама која ће покренути ову најнапреднију технолошку услугу на начин како се то ради у најразвијенијим земљама света'', додаје се у саопштењу.
