Чомић истиче да је Дан људских права, који се обележава 10. децембра, објашњавање очигледног, јер не постоји већа “очигледност” од тога да смо рођењем, сви људи и да је потребно да се једнако поступа према неједнакима.
А, осим што смо сви људи, ми смо различити. Живеле разлике. Оно што људска права уносе у свако друстсво је то да се не можеш опходити према некоме као да је нижа врста, зато има неко лично својство - зато што је жена или је расно различит од тебе, друге је вере, нације, сексуалног идентитета. Шта год, он је људско биће, истиче Чомић у изјави за Танјугн поводом обележавања Дана људских права.
Примећује да хиљадама година људи нису успевали да уцоче нешто тако једноставно - да смо сви једнаки у правима.
Дан људских права биће посвећен томе да се Србија обавезује да гради културу људских права јер се на њој заснива владавина права. Ако смо већ друштво које пева ''Боже правде'', да постанемо друштво правде, истакла је Чомић.
Све док постоје различити облици дискриминације и негирања принципа родне равноправности не можемо говорити о пуном поштовању и остварењу људских права, оценила је поводом обележавања Међународног дана људских права потпредседница Владе Србије и председница Координационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић.
Људско достојанство и слобода основ су сваког модерног друштва, исто као што нас солидарност, међусобно разумевање и уважавање, толеранција и емпатија једних према другима воде ка просперитетнијем, развијенијем и бољем друштву, ослобођеном од насиља и дискриминације, додала је она.
Навела је да нема људских права без поштовања права девојчица и жена.
И све док иједна од њих буде жртва насиља и злостављања физичког, психолошког, економског или сексуалног, све док иједна жена буде дискриминисана само зато што је жена, а нарочито ако говоримо о рањивим категоријама, као што су Ромкиње, жене са села, самохране мајке или жене са инвалидитетом, не можемо говорити о пуном остварењу људских права. Нисте саме, пријавите насиље, поручила је Михајловићева.
Она је подсетила да се данашњим даном завршава и глобална кампања „16 дана активизма против насиља над женама", којој се Србија и ове године прикључила.
Она скреће пажњу да подаци показују да су у Србији најугоруженији они према којима имамо највећу етничку дистанцу, Роми, затим особе са инвалидитетом, жене, које свкако нису мањина, али свако сматра да је може тући, те друге етничке групе према којима осећамо велику удаљеност.
Много је ''нарцизма малих разлика''. Предрасуде се не могу избрисати из главе, али се могу законом забранити понашање и деловање засновано на предрасуди и то је већ мало више правде у друштву, у којем пуно људи осећа неправду, нагласила је Чомић.
Она је истакла да свако има право на другачији политички став, дубоко различит од туђег, што је његово људско право, на слободно политичко удруживање и на исказивање политичког става, док је оно у складу са законом и Уставом.
Али, немате право на говор мржње и фашизам као политички став, то је кажњиво законом. Немате право да пребијете неког, кажњиво је, то није политички став. Ако не умете да разговарате са другим људима, онда је питање чему ваши политички ставови, рекла је Чомић.
У Србији ће овај дан бити обележен конференцијом „Утицај пандемије корона вируса на стање људских права”, у организацији Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог.
На скупу ће, како је најављено, учествовати премијерка Ана Брнабић, председник Скупштине Србије Ивица Дачић, шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици, стална координаторка УН-а у Србији Франсоаз Жакоб, шеф Мисије Савета Европе у Београду Тобијас Флесенкампер, и као домаћин, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић.
Генерална скупштина Уједињених нација прогласила је 10. децембар за Дан људских права 1950. године како би скренула пажњу на Универзалну декларацију о људским правима, као први свеобухватни инструмент заштите људских права, чији први члан гласи:
“Сва људска бића рађају се слободна и једнака у достојанству и правима“.
Декларација није била правно обавезујућа, до Међународне конференције УН о људским правима 1968. године када је одлучено да тај документ представља обавезу за све чланице међународне заједнице.
